Griza savesti
JAGGER
(Elektrotehnicar ®™)
2010-09-06 08:28 PM
U toj vezi, bilo je lepih dana, mnogih nezaboravnih trenutaka. Voleli ste i bili ste voljeni. Zelja, pozuda ili potreba za nekom odrugom osobom u vasoj svesti nije imala mesta. Verovali ste da je to ljubav koja će trajati do onog poslednjeh daha. Dok poslednja varnica zivota se ne ugasi.
No, vremenom ste poceli da osecate kako u svemu nestaje draž, kako nema vise svih onih cari koje su tu vasu ljubav krasile.
Vase telo je prestalo da bridi, uzdasi su postali mnogo tisi, sreća jedva uocljiva. Primetili ste da sve postaje samo neka vrsta navike.
No, vasa druga polovina i dalje vas je istinski volela. Kod nje do nikakvih promena u tom negativnom smeru nije doslo. I dalje je davala sebe ne stedeci se. I dalje je svoju ljubav iskazivala i pruzala vam na svakom koraku, u svakom trenutku. I dalje … !
Nazalost, vama su ostale samo dve opcije.
Da priznate da se puno toga u vama promenilo, da vise nema onog sjaja koji je obasjavao svaki trenutak vaseg zivota, …, da sve to vise nema smisla ili da jednostavno okrenete ledja i neokrecuci se, odete u potrazi za necim novim, još uvek nedozivljenim, i nadasve u svemu lepsem i uzbudljivijem.
Da li uz objašnjenje ili bez ijedne reci, ima značaja, no rezultat je gotovo identican. U oba slučaja otisli ste.
Da li ste se ikada okrenuli za sobom, pogledali u ono sto za vama ostaje. Da li (svesni cinjenice da ste od te osobe još uvek istinski voljeni) osetili bar malo grize savesti, zala, pa čak i kajanja što se niste potrudili da negde u dubini svoje duse pronadjete još neki izvor ljubavi, promenite nešto u sebi ili u nacinu zivota, jer možda je bas u tome lezao kljuc uspeha i opstanka te do tada predivne veze?
Da li …. ? ili se vise niste na to obazirali, verujuci da je to jednostavno moralo biti tako?
eskimko
(radoznalka)
2010-09-07 08:45 AM
Da li ste se ikada okrenuli za sobom, pogledali u ono sto za vama ostaje.
*****
Pitanje je iz oblasti psihologije, podvrsta romantična psihologija. U to ime, evo romantično filozofskog odgovora:
od meni bitnih sam odlazila tako da se odlazak ne vidi. Toliko se može učiniti u ime onoga što nam je neko nekad bio, u ime samopoštovanja, kao i zbog fakta da kod žena, zbog polnog specifikuma, taj način odlaženja predstavlja svojevrsnu bezbednosnu kulturu - o tempora, o mores.
Kao „višestruka povratnica” u vršenju takvih krivičnih dela, pre nego što krenem u radnju izvršenja mućnem sa ono pameti što imam u datom trenutku. Kad porastem, kaže mi se samo, a kad mi se to „javi”, kao što se javlja onim našim i belosvetskim vračarama, e, tada razmišljanje prestaje i postoji samo radnja izvršenja, kojom se krivično delo odlaska izvršava u potpunosti. Okretanja nema, dokon radi besmislene radnje. Otuda, griža savesti nije čak ni misaona imenica. Sećanje na lepo u bivšoj ljubavi treba sačuvati; to je kapital koji nas snaži kad se samonagovesti naredna, posebno u preovlađujućoj mentalnoj atmosferi u kojoj „sve što je lepo ima kraj”, „kako dođe, ljubav i prođe”, „ljubav boli” itd...
Kakva, crna, savest? Bivše odlaze od bivših, i obrnuto, to je naprosto prirodno toliko da nema smisla pokušati oponirati jer se nema čemu. Svako nosi svoju glavu za sebe, tutor i staratelj je obavezan kod maloletnika i maloumnih. Sa takvima nikad nisam imala posla - a da nisam imala svest o tome šta zapravo traže; neka se obrate socijalnoj ustanovi, nisam socijalni radnik, samo sam žena, meni dovoljno.
Nisam još ni čula ni videla, ovo mi je premijera, da čovek zna šta je ljubav i da voli nekoga ko prema njemu ne emituje isto to. Viđala sam parove u kojima egomanijaci umisle da vole nekoga i ne vide da ih taj neko ne voli, da malo banalizujem priču, jer im i nije bitno da li su voljeni već im je potreban privid da oni sami vole. Viđala sam parove u kojima su egomanijaci umišljali da ih neko voli iako ih on ne voli, a zašto su to radili, na to pitanje ne znam odgovor. Ne za dž:)
Postoje jednosmerna struja ili jednosmerna ulica ili jednokora torta, čak i kiklopi postoje (bar mitološki), ili..., ali jednosmerna ljubav ne postoji jer je „jednosmerna ljubav”: protivrečnost u smislu, klasičan, destilisan primer za contradictio in adiecto, i to prve vrste - jer u „jednosmernoj ljubavi” imamo direktan sukob smisla unutar jednog pojma, tako da o contradictio in adiecto druge vrste nema svrhe ni razmišljati mentalne kondicije radi.
Da bi ljubav postojala potrebno je uvek i samo dvoje; jednost je huljenje na boga i glumljenje njega, jer je tu posredi obožavanje svoje potrebe za ljubavlju, bilo kroz gušenje objekta voljenja, bilo kroz samopothranjivanje ega gušenjem sebe da smo objektu voljenja naneli zlo odlaskom - u oba slučaja biće, čovek, postaje objekat, dakle, ljubavi nema; jer: ljubav je aktivna, nje nema bez subjekta, samim tim akcije, prema tome, dakle, bez života. Objekat je stvar, tvar, ništa, nula, nepostojanje koje na simulira život, i vlastiti, i indukuje simulaciju života u partneru (ako je neosvešćen; tu nema „nedovoljno osvešćen”, „dovoljno neosvešćen” i drugih zayebancija and finesa).
Naravno da ovo nije filozofsko objašnjenje; samo su korišćena načela, pravila i metodologija logike, retorike i drugih segmenata filozofije u celini kao nauke o mišljenju (pramajka matematike i ostalih nauka koje su uzalud promovisale separatizam misleći da će se osloboditi! separacija te vrste je destrukcija prirode uma...). Sve ovo može se reći na beskonačnu množinu načina, svako će na svoj, dakako. Drugačije ni ne mož' da bidne, ali može da znači:) Zavisi od toga kako čitamo ono što je napisano.
eskimko
(radoznalka)
2010-09-08 07:52 AM
E, draga moja, duduk ostaje duduk vo vjeki vjekov. Šta ćeš, i takvi treba da postoje da bi se znalo ko nema dudukaste gene. Na um mi nikad ne bi moglo pasti da čovek, bilo koji, može imati toliko slobodnog vremena da sedi i za net potrebe izmišlja priče. Ali, drago mi je da postoji taj stepen organizacije života, znam da je meni zauvek nedostižan jer mi svakog dana fali bar pet, šest sati da bih na kraju rekla - ok, to je to.
Tebi hvala. Ona veb stranica, sa koje si pre dve godine našla pravu pesmu, čuči i danas među omiljenima, ne postizavam da poskidam sve što bih slušala, ali za to ću se svakako organizovati:)
Lepo je znati da i na netu ima ljudi koji vide kad si... to što si.
Pozdrav.
