O duhu prirode... slobodan duh, promena tempa, ignorisanje pakovanja... „Šopen severa”

http://www.youtube.com/watch?v=3DOdyfLTSyQ&feature=related

Жели ли неко срце са болом
И све што се у њему налази
Само са једним условом
Да ми никад не прилази.

Поклањам ето и све наде
Понеки осмјех, искрене сузе
Зеру радости, што украде
Само да ми не прилази...

Никада нећу упитати
Како је, шта је, или с ким
Никада нећу ни застати
Да ли још воли, да видим.

mene:)))

коју си сву ноћ умјесто мене
слушао у мраку како дишe?
*****

Nema pljeska bez dva dlana. Ako je drugu slušao kako diše, biće da sam i sama u tome učestvovala. Zato je potpuno nevažno šta je radio on, bitno je samo šta sam radila ja. Jer, jedino sa tim odgovorom može se iz sad u sutra, potpuno siguran u sebe da to, što smo bili deo tog pljeska, više nikada nećemo uraditi ako nam je stalo do sebe i do toga kako volimo onoga koga volimo i kako on nas voli.

Neka je slušao koju god. Ima pravo, njegov život. Neka je radio ma šta. Slobodan je da nosi svoju kožu onako kako sam odluči. Ako je to bila kozja staza koja nas je odvela još bliže sebi, pa još bliže nama,
e, čemu se baviti disanjem? Pa, bez disanja nema života:) Od lepog leša lepši je živ čovek. Ako nas je staza odvela bliže sebi, ali dalje od nas, opet, čemu kukati što je čovek disao? Bez tog disanja, ne bismo ni znali koliko smo zapravo daleko. Dakle, srećno mu bilo i hvala, jer je pomogao da se konačno vidimo. A to je već vredno poštovanja.

Naprosto mi muka od tipizacije i standardizacije po svaku cenu. Jer, nisu svi ljudi isti, čak ni fizički posmatrano, da ne govorim o drugom. Prema svecu i tropar. Neki ljudi vrede više nego neki drugi. Onaj ko vredi najviše, taj i dobija najviše. Od ljubavi, nema više.

Хвала на исцрпном 'коментару', само два стиха...
Врло реаилистично, морам признати, само ми се
нешто учинило да смо на Романтичном кутку...

Draga moja ti,

i romantika je realizam, nije fikcija. I tvoji stihovi su realizam. Ono moje tandaranje, u pravu si, nije komentar, ono je samo reminescencija. Ti si veoma realno opisala preovlađujući tok u čoveku, gledano iz ugla kvantiteta, kad se nađe u situaciji kojom se bave tvoji stihovi. Ja sam, pak, kao i uvek, otišla na drugu stranu i izložila kako ista ta priča izgleda kad se posmatra iz ugla kvaliteta.
Jedno izvire iz drugog, bez adekvatnog kvantuma kvantiteta ne može nastati kvalitet, ti kvalitativni skokovi su konstanta u ljudskom društvu. Verovatno me nisi prepoznala pod ovim nikom, pa bi odmah znala da si me naprosto inspirisala da razmišljam, kao i uvek; onaj stari nik sam ugasila jer mi je dojadilo praznomlje jeftine asocijativne vizuelizacije koje je inspirisalo pojedine forumaše kad komuniciraju sa mnom. Sad, 'ladna k'o Eskim, da ne kažem kao svekrvin pogled, mirno pišem i nemam virtuelne kao udvarače, a nema ni ugroženih forumašica kojima se kosa digne čim nešto napišem:) Nisam znala da i toga ima na netu, ali sad sam iskusna net vučica;)

Ljubim te, pišemo se.

Pa, majstori jezika se uvek sporazumeju:) Nisi ti džabe „kustos” za stil:)

Otpozdrav, vikend kreće:-D