nek zamisle:)))

Platon: Ko ljubi zbog ljubavi, taj je slep.
Kad već viriš preko plota, prijateljici pokloni „Gozbu”, sa uokvirenim petim besednikom.

Kada platonska ljubav prevazidje sebe..
Gagichica

>>>
ne razumem Platonsku ljubav, to bi ja reko pre da su one srodne duse.

ljudi se vremenom menjaju...

e sad po meni ta tvoja opisana platonska ljubav i daljna pomisao je već preljuba, zato živi i prozivi ;))

Razumeo sam da nije tvoja prica, al ne razume ni ti šta sam ja hteo da kažem ;))

„kad platonska ljubav prevazidje sebe...” sudeci po naslovu, onda sledi po meni logicna stvar, „zivotinjski keks”...

Meni se čini da se njih dvoje vole...

„zivotinjski keks”

*****

Da ne bih bila pogrešno shvaćena - nije kompliment, ali zato moram reći da nije ni uvreda već konstatacija: samo poslednje slovo u niku je suvišno da bi on odslikao čoveka potpuno verno.
Koje su ovo koordinate postojanja...
:-/

Da sam na njenom (ili njegovom) mjestu, ja bih se upustila u tu vezu, taman i da pokvarim stari odnos.Ocito je da su prevazisli drugarstvo, druzenje ili šta su već imali!U suprotnom će samo da se pita šta je moglo biti i sl, a od tog se ne živi...
Ja uvijek idem srcem i znam da bih tako uradila:-)))))

dosli su na ideju da bi mogli da se vidjaju sexa radi

****

Jedino dostojanstveno za njih je da „dođu na ideju” da o svemu što im se događa u unutrašnjem svetu razgovaraju sa onim sa kim „žive lepo”, da se fokusiraju na to što imaju i potpuno nezavisno od eksternog faktora-xx odnosno xy srede život, samim tim i sebe, da ne žive kao podvojene ličnosti.

A životinje i te kako umeju da vole.

Dešava se u mojoj avliji jer živim sa ljudima pa vidim koliko je pojava raširena. Avlija me se tiče jer, i kad je o njoj reč, rade mi i srce, i mozak i duša. Đonom na progresivnost ljudske vrste udaraju oni čije ponašanje ti analiziraš na ovom forumu, u čemu učestvujem, a sad, što je iz tvoje vizure đon na mojoj strani, to je tvoj problem. Toliko o problemima. Inače, iz hobija usput delujem i na forumski mladi naraštaj, šta ćeš, takvi su pedagozi:)

Gde vidim problem? Ne moraš dogurati do seksa da bi tek tada nastala prevara u odnosu ne na onoga sa kim živiš, već na samog sebe, samim tim i onoga sa kim na taj način kao varaš svog životnog saputnika. „Osećati se rečima i pogledima” sa osobom A koja živi u gradu A, a pritom reči i poglede takođe razmenjivati sa osobom B koja „lepo živi” sa tobom u gradu B, a, pride, u glavi ti osoba A - to nije prevara? Osoba B bi pala u ljubavni zanos i životno ushićenje da zna kojim slučajem? Kakav je to argument da „oni nisu jedini na ovom svetu”? Ni oni koji se na to gnušaju „nisu jedini” - čak su brojniji, ali kad oni progovore tad se, gle čuda, naprasno čuje „govor đona”? Nečovečnost nikada neće postati vrlina, koliko god nečovečnog ponašanja zaista bilo. Nisu jedini na ovom svetu ni oni što su u „Zabeli”, pa normalan čovek ne teži da tamo svije dom, mada dobija hranu i smeštaj za dž.

Kakva osuda? Takvi kao ti, koji nemaju stav, razmišljaju u tim dimenzijama. Ne sudim, iznosim ocenu, naravno negativnu, ponašanja o kome pišeš, i koje postoji svuda, pa i crtanim filmovima. Nazivam pojave njihovim imenima. Nisam izumitelj ni jednog stava kog zastupam, niti ocene, niti imena, sve sam to zatekla na planeti kad sam kmeknula, znam zašto mislim kako pišem, i za razliku od onih koji nemaju stav, isto bih radila i da je „dešavanje” u samo „mojoj avliji”.
To što „svakom može da se dogodi” je stereotipni i naivni izgovor labilnih, neodgovornih ličnosti bez stava; kod stabilnih, stav se podrazumeva, prevara ma koje vrste ne može „da se dogodi”; termin „dogoditi se” implicira karakternu pokvarenost koja se pokušava opravdati, bezuspešno, time da je „sve bilo van ljudskih moći”, gotovo „slučajno”, „bez namere”, „viša sila”; a intimizacije, emotivne, telesne i ma kakve, sa drugom osobom, nema bez svesti i volje, čitaj potpuno jasne namere.

Svako od nas ulazi u brak sa jednom idejom - da budemo srećni i da brak bude dugovecan.
Na zalost u na brzinu sklopljenim brakovima vrlo često i brzo spoznamo šta dobijamo a šta manjka...
Onda se slučajno desi da naleti neko koga smo modelirali i zamišljali u svojoj glavi sve te godine...I onda taj neko dodirne sve tacke koje su željno cekale da osete sve te cari koje najzad doziljavamo i koje su davno bile ugasene silom prilika...
Tako se desi sasvim neplanirana ljubav...

Teoretisanje svima ide od ruke, malčice je drukčije u praksi. Da li kod tog normalnog čoveka ljubav budi samo čula? Je li to jedino polje u kome normalan čovek egzistira u realnom vremenu, ili ih, kojim slučajem, ima još? Šta „buđenje ranog proleća”, tj. čula normalnom čoveku govori o njemu samom i vezi koju ima sa onim s kim dobrovoljno
leže u zajednički krevet? Da li je čast samo filozofska kategorija ponikla iz metanisanja, ili postoje ljudi koji je zaista imaju?

Kakve poruke o sebi, samom sebi, šalje normalan čovek, „iznenada” probuđenih čula, koji sa osobom s kojom „lepo živi” ne može da otvori suštinsku priču po oboje kao „tandem” i individualno za svakog ponaosob? Ume li takav normalan čovek bilo sa kim biti otvoren i iskren „na nezgodne teme” pa još kad kače i njega samog? Za šta se taj normalan čovek zapravo bori, čemu teži, šta traži? Kad je sve to tako normalno, zašto krije probuđenost svojih čula? Zašto ne plati bilbord i proslavi konačno buđenje, a da nadu onima čija čula još nisu probuđena?

Mogu li se čula probuditi do te mere, da sasvim ozbiljno razmišljamo da se u njihove „sudbinske dubine” upuštamo ilegalno, a da iznenađenost normalnog čoveka traje čak „nekoliko godina”? Koji „faktor iznenađenja” traje nebrojeno sati, i posle koliko godina prestaje da bude iznenađenje?
Itd.

Priče za malu decu koje pričaju odrasli kojima je zgodnije da glume „odraslost” nego da je zaista žive.

Tamo, u beskonačnosti, čak se i paralelne linije susreću. Čak se i paralelni životi u jednoj tački preseku. Zavrnuti prostor ume da zavrne i najbrižljivije povučene granice između onoga što jesmo, između onoga što bismo hteli biti, između onoga što želimo da drugi misle da jesmo i onoga što se od nas zahteva. Nezgodacija nastupa kod činjenice da sve te mere sami razmeravamo, pa se onda desi da u tački preseka čovek zaboravi da je nekada vukao dve linije tamo gde je bilo mesta samo za jednu...i pita se naivno „Šta sam ja to Bogu zgrešio, pa mi se ovo dešava?”
A o „idenju za glasom srca”...pa mnogo toga zavisi od toga šta je u tom srcu, kakav glas odatle odzvanja, jer - grubo će zvučati - ali i Hitler je radio srcem to što je radio. Ili ćemo se zadržati na bajkovito-sentimentalnom idealizovanju svačijeg srca, koje je obavezno i kod svakoga neporočno, čisto, besprekorno i nimalo sklono povređivanju drugih.
To što do toga ipak dolazi - u pravilu su krivi ti drugi: previše su nas ozbiljno shvatali?!

Da li su oni spavali meni je totalno nebitno u ovoj prici, ustvari da je ovo RL situacija ne bi mi palo na pamet da to pitam. Smesno je vrednovati da li je nešto bila prevara prema tome da li se desio fizicki cin. U „Ljubav u doba kolere” glavni junak je posle rastanka u jako mladim godinama sa zenom koju je mnogo, mnogo voleo imao na stotine žena. Kada su posle 50 i nešto godina njih dvoje prvi put spavali on joj je uz blag osmeh, da ne ispadne svalerski rekao :'Ostao sam nevin za tebe.' Partner se prevari onda kada nekome sa strane das bolji deo sebe.

Ali, ovde glavna tema (po meni) nije prevara posto se ona odavno dogodila već zašto oni nisu zajedno? Odgovor koji si napisala „da bi to pokvarilo caroliju” nema logike, ustvari nekada može da asocira na trazenje izgovora za neodlucnost koja u ovom slučaju povredjuje i njih dvoje a i posredno stalne partnere prolongirajuci dupli odnos. Za neko rešenje situacije mora da se izadje iz zone komfora. U redu je i povrediti partnere i povrediti osobu sa strane ako osoba koja to radi zna da na duže staze radi pravu stvar..odluku za nas ne može da donese niko drugi niti nas magicno prenese preko problema i donese do rešene situacije.

imala bih puno toga da kažem a opet ništa, ako neko neće da cuje...

ja sam godinama u braku i cinila sam mnogo toga da taj brak opstane i ostane zanimljiv, da nas ne ubije monotonija i zivotni ptoblemi. i mom muzu je bilo lijepo da prima ali je uvijek pravio drame kad treba da da nešto pa čak i svojoj djeci...ali ajde mladost, nezrelost mislih ja ali se ništa ne promijeni samo zesce i zesce ugrizi za srce...ako sama sam kriva, ali zivot nas uci i ne možemo nauciti dok ne padnemo ili ne uspijemo...

i onda u trenutku jednog velikog pada ja prepoznah Mikija, bas ovdje na SC...i nije tačno da me privukao neki poseban nik...o ne, nikada nisam dolazila da bih flertovala ili zavodila, nikada nisam isla po chatovima, samo da diskutujem i razmijenim mišljenje. A Miki je neko ciju sam energiju osjetila i prepoznavala ga kroz sve nikove, pratila mu hod i misao...i rekla sam mu da ga znam jer smo mi jedna dusa a dva tijela a kako sam to znala, to samo nebo zna objasniti...

i poslala mu email, naivan i neodlucan, zbunjen, htjela sam samo razgovor...A miki mi pisao pjesme i slatke rijeci na email a pljuvao me po diskusijama, vrijedjao, psovao mi i žive i mrtve i objavljivao neke lične podatke...zašto? ne znam i vjerovatno neću nikada saznati, a vise nije ni važno...desilo se i nijedno objašnjenje to ne može izbrisati, te rijeci i uvrede...ali jedno ne znate a necete ni vjerovati...Miki i ja smo mogli i možemo pricati mislima kao da smo jedno pored drugog, jasno kao dan. I ljubav smo vodili mislima a sve bilo kao smo zajedno, svaki dodir, poljubac, pokret...I ja mislila da je to sveto, nešto što se samo nekim ljudima dogodi ili nikada ne dozive taj spoj dusa. Ja tako mislila, ali izgleda da je Mikiju to bilo nešto u nizu, jedna od mnogih s kojima je mogao tako u mislima, pa me vrijedjao, razvlacio po diskusijama, kritikovao, rugao se, nazivao me ludacom i babom...rekla sam da umirem duhovno, on prestao, samo na momente iskulja pokoju uvredu, malo bolje zavijenu.

I Miki i dalje dolazi meni, ali moje ruke zgrcene, i sve cesce placem jer nemam ni njega ni muza kojeg izgleda nikada nisam ni imala ali nisam zeljela da to priznam sebi. I spavam sa obojicom a i živim sa obojicom ali sam mrtva kao osoba, jer ako to što je bilo sveto lici na ovozemaljski blud i prljavstinu i bol...pa šta ima vise? I svejedno mi je sada šta se zbiva u mome zivotu, svejedno mi je sto mi je brak nula i sto spavam sa obojicom, jer je sve isto za mene...kada dusa umre u zivom tijelu, sve je svejedno. Sa muzem sam jer ne želim da rasturim dom djeci, a i šta bih da se rastanem? Ja vise nikada neću voljeti...čemu promjene...ja živim da prezivim dok ne dodje vrijeme da odem nekuda gdje ću napokon moći da budem ono sto jesam...želim samo da disem punim plucima...

i ko vara? ja rekoh muzu milion puta šta bi me učinilo sretnijom ali on ne hajase pa mu rekoh da hoću razvod a on? kaže da ne on to ne može jer je u godinama i šta će ako oboli, nema penzije, koga će on naći takav bez icega...znam, navikao da ću ja da teglim i brinem za sve, njemu dobro, sto bi mijenjao, bolje se praviti lud da ti je žena nesretna...

A Miki? ne znam ja šta je on stvarno htio ali znam ja...ja bih voljela da budem sama, jer izgleda da ono sto trebam postoji samo u mojoj glavi...niko nikada nije za to čuo...

variolavera..

tek sam te svatila kroz ove godine, nisi ti kriva,,
zao mi je da su ljudi bezdusni, iskoriste maximalno..
za batine su ovi bezbozni, dali bozije ili od nekog crnca..
uzivaj oslobodi se pakla, s vragom si se igrala..
what a shame..

Gagichka, lepo je vodena odgovorila, na tacku 7.

„7. U njihovoj ”vezi„ su glavnu ulogu igrale reci, nikakav fizicki kontakt bilo koje vrste.”

„Za neko rešenje situacije mora da se izadje iz zone komfora. U redu je i povrediti partnere i povrediti osobu sa strane ako osoba koja to radi zna da na duže staze radi pravu stvar..odluku za nas ne može da donese niko drugi niti nas magicno prenese preko problema i donese do rešene situacije.”

po meni je isto samo komfortnost i neodlucnost, isti princip ko kad mladunce resi da napusta gneszdo, tezak je korak, pogotovu kad si neodlucan ;)

ja bih voljela da budem sama, jer izgleda da ono sto trebam postoji samo u mojoj glavi...niko nikada nije za to čuo...

*****

Variola,
o onome što si ovde opisala baveći se Mikijem - mnogo puta je javno, u intervjuima datim štampi i raznim televizijama, govorila Olja Ivanjicki, pričajući o dugogodišnjoj vezi sa Leonidom Šejkom, duhovnim ocem Medijale. Govorila je o tome i nakon njegove smrti, uvek isto, i nije jedina; pritom je bila ruska pravoslavka, ako je i to bitno.

Svaki čovek ima bitku, srećan je onaj koga je zapala samo jedna, posle koje postaje general. Ignorisala si činjenicu da je „Miki” stvaran čovek koji menja virtuelni identitet, što govori neke stvari o njemu. Svako sapliće samog sebe, a kako se saplete tako se i otpliće. Veze tipa one između dvoje poznatih slikara prekidaju se na isti način na koji se u njih ulazi. To je, u biti, problematika volje i svih aspekata snage jedne ličnosti.

Tvoja profesija ti omogućava da sebi i suprugu uradiš gentograme, da protabiriš negativno transgeneracijsko nasleđe, posebno naloge, to objašnjava svačiji, pa i tvoj „nerešiv problem”. A kad vidiš to što ćeš videti, biće ti jasno šta je na isti taj način preneto na tvoju decu; od toga ih treba čuvati, a ne čuvati „njihov dom”. Kad se sa svim tim suoči, svaki čovek odlučuje za sebe jer samo on je tvorac svoga mira ili nemira.

Pozdrav.

Gagichica(Razmislicu)23. август 2010. у 04.49Da, tačno.

Nekako mi je bas tuzna prica koju je ispricala variolavera... da li je moguće da je taj Miki (ko god da je) covek?

>><
naravno da je tačno, al ćeš naći mali milion koji će suprotno tvrditi i pljuvati po tome...

Ignorisala si činjenicu da je „Miki” stvaran čovek koji menja virtuelni identitet, što govori neke stvari o njemu. Svako sapliće samog sebe, a kako se saplete tako se i otpliće.

>>>

na zalost izgleda vecina virtualca poprime neki svoj drugi identitet, i malo ili malo vise su ovde drugaciji od reale...

a što se tiče saplitanja samog sebe, nema tezeg pada od toga, i ne može se svako sam dici, a i dizes seneko vreme, al posle nekog vremena i ne možeš vise sam.

što se tiče doma i takvih davanjana saveta šta je bolje šta nije, oprez, to su jako teske stvari... pogotovu ne onom ko nije u stanj sam da se digne posle pada ...

„Sam pao - sam se ubio”.
Čoveka mogu da strefe dve vrste pada: onaj koji je izazvao sam, svojim postupcima i onaj čiji je uzrok van uticaja dotičnog „padosa”.
U oba slučaja, ako navedeni nije od posledica pandrknuo - on sam odlučuje hoće li, ili neće ustati i nastaviti dalje. Ima i onih koji mogu da ustanu, ali ne žele, neće, plaše se...komfornije je ostati „nemoćan” i jadan, pa iskamčiti neki trenutak pažnje. Ili nekome svojom nesrećom nabijati osećaj krivice - ako se ikako može. Tako neki „nemoćni” stiču moć...ma svega pod šeširom nebeskim

Žene keoje cuvaju svoju tajnu mnogo bolje prodju nego one koje tu istu podele sa nekim. Retko ko može razumeti nas i nasu tajnu na isti onaj način na koji je mi dozivljavamo.

Žene koje cuvaju svoju tajnu mnogo bolje prodju nego one koje tu istu podele sa nekim. Retko ko može razumeti nas i nasu tajnu na isti onaj način na koji je mi dozivljavamo.

*****

Da, tajna.
Za mnoge nosilje tajne ona je takođe tajna.
Može odavde i u tužbalicu, i u antičku tragediju, i u humor, i u satiru.
Ali:
Istina je da je „retko ko može razumeti”, tim više raste značaj onom biću kome to nije problem, već duševno i ostalo ispunjenje.
Ima i takvih.
Samo što tu ne postoji množina.
Nema istine bez jednine.
Unikata.
A koje more unikata oko svakog od nas.
Treba umeti nositi tajnu do tačke u kojoj ispunjava svrhu time što prestaje da postoji.
(Iz Priče o biseru)

Bol i patnja ne postoje samo u realnosti isto kao što lepo ne egzistira samo u bajkama i snovima.
„Čaša žuči ište čašu meda
smiješane najlakše se piju”.

Ili neka raskinu dosadasnje veze i budu zajedno ili neka prekinu da kontaktiraju ma koliko to u početku bilo bolno. Imaju duge veze ali s obzirom na cinjenicu da žele da se kresnu to i ne mora da znaci nešto posebno.

Ako prekinu da kontaktiraju neka to bude maltene potpuni prekid i neka se vidjaju samo kada se namesti prilika ili kada je nekome potrebna pomoć. Biće cudno okolini u početku sto je to tako, čak će verovatno i njihovi partneri kroz taj postupak da vide da se to prijateljstvo pretvorilo u neki drugaciji filing, ali ako covek prizna da se tu bilo rodilo nešto novo i da je prekinuo odnose sa doskorasnjim prijateljem (prijateljicom) upravo zeleci da to spreči onda mu se ipak neće mnogo zameriti.

Ako pak rese da budu zajedno sanse da to uspe su fifti-fifti.

A ako žele da se jednog dana kaju zbog onoga sto su radili onda neka nastave kako su i krenuli.

U svakom slučaju radi se o nezrelim licnostima i treba vremena da sazru. Da li će za njihovo sazrevanje biti bolje da raskinu dosadasnje veze ili da prekinu odnose to je već na njima da procene i odluce pa šta bude.

lijana22
24. август 2010. у 12.52 Na svu sreću da spadam u 90% žena koje imaju dobru intuiciju i koje znaju šta je istina i koje se ne boje da pogledaju istini u oci. Isto tako na sreću znam šta je tajna a šta je laz.
Onih 10 % žena koje žive u svetu bajki i koje masta vodi iz dana u noc na sreću (njihovu) ne žele da vide istinu a i kada je vide odbace je bez puno argumenata jer na kraju krajeva istina boli pogotovo u bajkama gde sve izgleda lepo i onako kako je masta te žene iscenirala. Bol i patnja vs bajka i masta...
>>>>>

lijana22, mislim da si pobrkala procente trebalo je ovako da zvuci...
„Na svu sreću da spadam u 10% žena...”
„Onih 90 % žena koje žive u svetu bajki ”

mada bi ja tu nekih 70% prema 30% cenio naravno grubo ;))

jer kada se prestanem cuditi, prestacu se i odusevljavati...
***
Na žalost - ovo je sasvim tačno...