Kažu da pijan čovek govori istinu, a gde je prirodnije biti pijan i reći istinu nego u kafanici „Poslednji voz”.

(Pijan; onizak, krupan, koščat, brkat i poprilično ćelav, taze obrijan, sedi za stolom u ćošku kafane; ivica stola urezuje mu se posred pozamašnog, loptastog stomaka; neometano priča glasno sam sa sobom, tako da ga čuju svi; često se češka po glavi, u međuvremenu vrti pepeljaru u krug ili zagleda ostale goste koji se prave da ga ne čuju, ali svi ćute i pomno slušaju; ponekad konobarici dobaci da će „sad doći” njegova žena da zajedno ručaju; konobarica, inače starija i neupadljiva žena, iskusno i kratko potvrđuje da će „sad doći”; po njoj se vidi da je on čest posetilac).

* Najbolja žena na svetu, to je moja žena.
(prevrće po džepu, vadi mobilni telefon, gleda da li ga ko gleda, vidi da ga ne gledaju, dobacuje zadivljeno tamo nekoj: Kakve siseee!)
*Najbolja žena na svetu to je moja žena! Ma, ja nju volim!
(kucka po mobilnom telefonu, stavlja ga na uho, nastavlja istom jačinom glasa)
* Ženo moja, ljubavi moja, ’ajde dođi da ručamo zajedno. Kako gde, pa tamo gde si me juče našla! ’Ajde, ’ajde, dođi na mešano meso... Ma, uzmi taksi, ja ću da ti platim... Požuri, nemoj da te čekam...

(posle desetak minuta, tokom kojih on naglas rekapitulira da ima najbolju ženu koju najviše voli, stiže žena; on je ponosan i srećan)

* To je moja žena, najlepša na svetu! Dođi’vamo!
- Nemoj, bre, da urlaš. ’Ajde da idemo kući (on je prekida, ljubi je u obraz, ponavlja „Dođi vamo” i pokušava da je zagrli), tebi je uzalud pričati (ustaje) ...
* Sedi, bre!
- ’Ajde, čoveče, idemo. Jesi li jeo nešto? (govori i ponovo seda)
* Nisam, ljubavi, čekao sam da dođeš. Šta ćeš ti?
- Ja ne mogu ništa. Kad tebe vidim ja sam sita.

(konobarica, došla da primi porudžbinu, mirno potvrđuje: „Nije gladna”)

* Jeste, laže (obraća se konobarici)! Što si takva, bre, na!@#$na (okreće se ženi)?
- ’Ajde, jedi, pa da idemo.

(odustaje od nagovaranja žene, naručuje mešano meso, jednu porciju, konobarica odlazi)

*Mico, da te ne volim ne bih te zvao. Što si takva?! A rekla si...
-...i ti si jutros, da nećeš da piješ, pa vidi ga sad!
* Zašto sam ja tebe zvao, šta ti misliš?
- Znaš ti gde je kuća. Što me zoveš u kafanu?
* Nemoj da sereš!
- Ćuti, bre, nisi sam! Juče si pao!
* Nije tačno!
- Jesam ti pokazala tvoje pantalone, od čega su...

(upada joj u reč)

* ...od tebe! Ja tebe volim. Kako imaš lepe oči...
- Ti si budala, hoćeš da dobiješ infarkt?
* Jesmo ti i ja imali lep seksualni život?
- Prekini, bre! Nisi sam! (tišim glasom: „Jel’ možeš malo da staviš katanac na usta?)
* Nemoj da jedeš g..., budalo jedna (rezignirano).
- To je za mene tabu tema. Jel’ imaš nešto pametnije da pričaš?
* Jesi gladna, ženo?
- Nisam, kad te vidim muka mi je, ne znam zašto sam došla. Svaki dan kao dižeš pare, a nemamo šporet da kupimo.
* Imam ja pare.
- A-ha, do mojega.
* Imam petsto hiljada, uplatili mi.
- Jes’, baš ti imaš tol’ke pare.
* Imam, jutros mi uplatili!
- ’Ajmo da kupimo šporet.
* Uplatili su mi višak i platu, sve skupa sto hiljada dinara (ponosan je).
- Znači, samo za tebe to služi? Da ti piješ i da te kradu?
* Da te poljubim!
- Beži, bre, kad se okupaš u alkoholu! (ne krije gađenje)
* Dođi! (kreće da je zagrli)
- Prekini, bre!
* Ti si moja medena, nisam te poljubio sto godina. ’Ajde da jedemo zajedno, mešano meso. (umiljava se)
- Ne mogu, nisam gladna. Ja sam juče spremila ono što si tražio, a nisi ni pogledao. Kome sam ja kuvala sočivo?!
* O, ženo moja luda, stvarno te volim! (sa mnogo nežnosti)
- Uzimam ja ključeve od kola i od stana, ne može tako, mora da se okreči kuhinja! (ohrabrena, sa nadom)
* Mrš! Nemoj to da mi radiš, bre... Što mi to radiš?
- Milicija je na svakom ćošku, nećeš takav da voziš, idemo taksijem (blago reterira)
* Ne!
- Ti kad si trezan ćutiš k’o mula.
* !@#$!
- Ćuti bre, žena nešto piše, ne može da se koncentriše!
* Boli me qrac!
- Sram te bilo!
* Marš!

(žena vadi svoj mobilni telefon, maše mu pred očima, obraća mu se prekorno, dijalog se ubrzava)

- Nisi se setio da mi uplatiš kredit!
* Kad budeš žena, ona prava, tad ću.
- Kad ti budeš čovek.
* Jedi g... Reci da me voliš!
- Da uplatiš na oba telefona po dvesta dinara!
* Nemoj da sereš! Što sam ja tebe zvao, šta misliš?! Volim ja moju ženu, to sam hteo da kažem. Ma, idi u p... materinu! (žena se podbočila, gleda ga netremice i ćuti sve vreme) Najlepša žena na svetu je moja žena... Ma, beži, bre, u p... materinu!

(Stižu mešano meso, pomfrit i hleb, žena mu se obraća blagonaklono i mirno)

- Samo polako, vruće je. Uživaj.
* ’Ajde, bre, jedi... ’ajde, molim te! (preklinje)
- Ne mogu ništa. (hladna)
* Što si takva?! (mešavina nervoze i čuđenja)
- Pa nisam gladna, jela sam pre pola sata, četeres minuta.
* Što sam te ja zvao? Šta misliš, a? (ispitivački, začikuje je)
- Da te vodim kući.
* Ma, jedi g... (iznervirano; najednom nastavlja sa nežnošću u glasu i na licu) ’De si, Kikirikiii, volim te. Nemoj da si ljuta. Moja medena, ne dam ja tebe... (onda se seti šta mu je rekla, postaje ljutit) Što si, bre, takav peder?!
- Ljuta sam, nema veze što. Danas ima da legneš i sutra samo sa mnom ideš do pošte, ima da daš duplo, sad si se pijan izd’o da si dobio višak. ’Ajde, prijatno, jedi.

(uzima od njega nož i viljušku, istovremeno govori: ”Sačekaj da ti isečem na parčiće„; on se ne buni dok ona marljivo secka)

* Uzmi! (nudi je, odlučno, mesom na vrh viljuške)
- Neka, samo ti polako, pazi, vruće je. (ona je miroljubiva, on mljacka i priča)
* Dal’ mi veruješ, slatka ženo moja...
- ... 'oćeš da ti isečem još mesa na tanjiru... nemoj prstima (on na brzinu lizne prste, guta krompir)
* ’Oćeš i ti? (nežno)
- Ne mogu, rekla sam ti. (bez emocija)
* Malo? (tiho)
- Ne, (seče mu meso, on se proteže, zeva), kad to pojedeš, iseći ću ti i ostalo. Pazi, vruće je... Nemoj da pričaš dok jedeš, udavićeš se.
* Mico, znaš da ja tebe volim? (kao da se iznenada setio)
- Ti si popio previše (nabada komad mesa na viljušku, daje mu je)
* Mo-lim-te, uzmi malo.
- Ne-mo-gu!
* A?
- Čekaj da ti isečem još.
* A-ha. Bravo!
”