Ljudi su oduvek tražili eliksir mladosti. Muskarci su uvek tražili mladje, starije ostavljali zbog mladjih. Dosli smo u tu eru zivota u kojoj žene traže mladje. Kažu da ih to podmladjuje...?

Volimo biti u drustvu onih sa kojima se osecamo mlado, sveze, dobro. Volimo videti nekoga iz mladosti i u samo jednom trenutku se vratiti u taj neki period, zaboraviti sve godine koje su proletele, karijere koje su ostvarene, i sve obaveze koje sada kao odrasli imamo. Uvek ćemo na ono sto je bilo gledati s lepsim osecajem u odnosu na ono sada.

U odnosu s nekim, želimo iskru, nešto novo i drugacije, neko pozitivno desavanje da nas drzi mladim, da ne upadnemo u kolotecinu u kojoj smo samo jedinke koje docekuju nove i ispracaju stare godine. U prijateljstvu pravimo izlete, odlaske ovamo i onamo, probavamo nove stari, često uzivamo u onom sto smo konzumirali pre, sve iz razgloga da u jednom trenutku ne otvorimo oci i spoznamo da vise nikad nećemo imati 16, 18, 20, 25, 30 godina. U jednoj ljubavnoj vezi, koja bi trebala biti visi oblik prijateljstva, trazimo iskru, plamen, strast, sjaj u ocima, takođe nešto novo i drugacije da ne bismo postali dosadni par iz navike. Kad se tako što desi, postoji vise opcija. Jedna od njih je da jedan ili oba partnera traže iskru van tog odnosa, van te veze. Druga je da traže bilo sto van veze gdje bi ostavili svoje vreme, jer ne mogu podneti ostatak zivota s tom istom osobom svaki dan.
Treca je konstantne svadje, prepirke čak i kad nema razloga za to. Prosto zato da bi zacinili taj mizerni odnos koji se sveo na svakodnevnicu, a suvise su ili umorni, ili sami po sebi dosadni, ili prosecni, ili nešto četvrto da bi posegnuli za necim plodnijim od prepirki. Naravno, očajnicka opcija je dete. Najgora stvar je praviti dete kao rešenje za izlaz iz bracne krize, ili na danasnjem vremenu iz krize veze, jer mnogi se odlucuju za zivot u jednoj takvoj nepriznatoj vanbracnoj zajednici. Takvo dete je u startu osuđeno. Na koji način, ne znam, svako svoju sudbu ima. Ali ne može biti dobro.

Oni koji dete prave su odgovorni za njega do kraja zivota. Od trenutka odluke zaceca ili trenutka sucajnog zaceca. I još mnogo poslije toga. Covek je nastao iz Bozije Milosti. Svako dete treba biti zaceto iz ljubavi, ne iz potrebe. Bilo kakve.

Postoji jedna pesma koja me podseca na mladost, opste. Koja govori kako je lepo biti mlad i iskoristiti tu mladost na najbolji način. Znati je pokloniti nekome za celi zivot, a ne zapocinjati ga u srednjim godinama, nakon što se jedna mladost potrosi. Nakon što se obaveze zavrse. Postoji nešto sladunjavo i u zajednickom prevazilazenju finansiskih i drugih problema s kojima se jedan mladi par suocava. Cekati na savrsen trenutak za zapocinjanje bracne zajednice je pogresna investicija. Godine prolete, duh ocvrsne, individualne navike se nagomilaju i mnogo je teze praviti zajednicu od dvoje posve formiranih u odnosu na dvoje mladih koji sazive jedno s drugim, koji srastu jedno s drugim sa svim vrlinama i manama, lošim i dobrim sto nose.

Sutra je subota,el' i i kod Vas..?