Jedne zime davne,daleke,
još dok se vlakom islo u skolu,
u grmu, tu pokraj streke,
imao sam svoju prvu smolu.
Cekao sam s nadom, drhteci od strasti
i gledao kradom stazu sto je hrasti,
skrivaju od mene da ne vidim dalje
njenu plavu kapu, leprsanje halje.
Cekao sam dugo, ukocen do boli,
igrajuc' se s injem na granama,
pomisao, sada ona drugog voli,
kao plamen prostruji venama.
Zamrznutu suzu obrisah prstima,
osjetih ruku da mi rame klima
i rijeci majke, tise od tisine,
„vrijeme je za skolu, dizi se sine”.