СЕСТРА И САН

Сањам сестру. Спремамо се на пут.
Тражимо купаже костиме. Путујемо на море. заједно.
У Грчку.

Сестра је насмејана, лепа, има црну косу и мамине очи. Ја татине.

Поделили нас, близанке а не личимо.
Тражим купаћи, дводелни, плави са великим црвеним јагодама. Сестра се смеје, каже нисмо више деца.

Она извлачи једноделни, на пруге. Ја и даље тражим.

Закаснићемо на море. Смеје се сестра. Има сада братове очи.

Не могу без купаћег, гунђам ја а зној ме облио. Све сам избацила из ормана, претурам по стварима.
Откуд овде татина црвена јакна. Мирише на њега. Удишем пуним плућима. Тата је у цвеној јакни.
Недостаје ми.
Сестра са маминим очима, ја са татином јакном, тражимо палви тиркизни купаћи са великим црвеним јагодама.
Путујемо на море.
Ја и сестра.
Сећаш ли се мора када смо завршиле девети разред? Пита ме она и носи мамину жуту хаљину. Откуд јој та хаљина, чудим се ја.
Сећам се , твојих опекотина, повраћања и досаде.
Смеје се сетра.
Показује ожиљке од опекотина.
Сећам се страха. Погледа неких мушкараца који нас прате на риви.
Сећам се морских јежева и приче о некој девојци која се набола, па бодља дошла до срца.

Заболело ме срце. Брату је пукло срце, каже сестра.
Боли ме срце и даље.

Сестра ме хвата за руку.
Хајмо на море.

У Грчку.

Идемо. Без купаћег. тиркизно плавог са великим црвеним јагодама.