imam temu o tome

Besmrtni

Ja sam odlučio da ne umrem a vi kako hoćete. Pa šta će mi to stanje i šta dobijam tim činom. Sahranu, malo cveća (koje ipak uvene) možda i kraći pohvalni govor a ako se ima love i malo prigodne muzike. Idi begaj. Zatrpaju te tamo pa ne može ni da se diše? A kad se prijatelji i rodbina raziđu i nestanu, nema ‘žive duše’ blizu da nije dobrih cigana koji ‘počiste’ nepotrebne sitnice. Sem toga, dole je mračno ko’ u tunelu i ne vidi se prst pred okom! A komšiluk tek, ‘ubi Bog’ kako je namćorast. Sve neki ćutolozi mudraci a u stvari ortodoksni mrtvaci.
To sam saopštio Svrzi kamiondžiji iz Čikaga, bivšem ortaku iz starog kraja posle njegovog izveštaja ‘crne hronike’po povratku iz Srbije. Kaže, te umro onaj, te sad će samo što nije onaj već duže vreme jadan bolesni.O njih nekoliko što su se davno ‘ohladili’ da ne pričamo. Tako sve redom i detaljno. Samo što se nije upišo’od smeha a skoro mi reče da je vest o mojoj odluci preneo našem drugu Ćopi. Sad se glas širi i putuje što točkovima , što etrom dalje po svetu i našoj čaršiji. Za uspešan početak već su me prozvali ‘Besmrtni’. Padaju podsmešljivi predlozi da me zaduže kako bi im donosio karanfile na groblja po Beogradu, pročitao poneku priču , pesmu ili bar da prepričam neku zgodu sa ulice kao ‘poslednji Mohikanac’. Jer mi smo stari pajtosi baš sa te iste ulice. Kad baš volim toliko fantaziram. Ne znam šta će biti na kraju jer kraja kao što rekoh nema ali…Ako se desi neočekivani kiks, takoreći fijasko, sigurno je samo jedno. U svoj obaveznoj tuzi biće i malo smeha.