Cijela ceta, ponekad, kad bi imali neku zajednicku vjezbu i
cijeli bataljon je slusao kako prica Bata Koska koji je bio iz Beograda.
A Bata Koska je bio svjetski covjek i protutnjao je Evropu.
Vecina nas ostalih je bila od nekih gradova, bili smo iz sela koja
su bila udaljena od grada, ali smo vazda spominjali da smo od grada,
nismo govorili ime našeg sela. U to vrijeme u vojsci smo bili većinom
mi, od gradova, jerbo, vojska nije primala dustabanlije zbog toga
sto nisu mogli gaziti strojevim korakom i marsirati u daljinu.
A u gradovima su većinom bile dustabanlije.

Bata Koska koji je bio iz Beograda nije bio dustabanlija.
„ Ajde ovamo vi od gradova da vam pricam ” tako bi nam rekao on
dok smo se odmarali od marsiranja u daljinu. Onda bi Bata Koska
koji je bio iz Beograda poceo pricati o nekakvom „Sam Trapezu”
u Francuskoj i ženama koje su se kupale gole golcate na plazi tog mjesta.
Nas od gradova je bila sramota slusati Batu Kosku, zatvarali bi oci,
kao da smo ih mi gledali, te kupacice sto su bile gole golcate.
Bata Koska bi se tada smijao avazile. To mi je najbolje bilo u
vojsci. Mogao sam vazda slusati Batu Kosku kako prica o golim golcatim
ženama kako plaze po moretu i izlezavaju se na pijesku oprzenom
od suncevih zdraka.

Baska Sam Trapez, ja sam još u vojsci volio popiti onu teretnu
pivusu koja je bila iz Niksica. Poslije pasuljceta sa slaninom,
pravo pred kantinu i pivusu. Sto mi je ona razabirala stomak.
Tako jednom dok sam pio pivusu, dodje Bata Koska i rece mi
da zajedno pijemo i pricamo, ali da ja njemu prvi platim dvadeset pivusa
pa će onda on da meni platiti ceteres niksickih pivusa.Ja sam pristao.

Bata Koska me je pitao da li se kod mene od grada bodu volovi.
Ja sam mu rekao da kod nas nema volova ali da imamo mnogo ovnova
koji se bodu. Onda sam mu pripovidio kako je jedan ovan Susilo,
to je ovan bez rogova ubo najjaceg ovna rogonju sto smo ga zvali
Avijaticar.Ovaj rogonja se jednom propo i htio se da bode s avionom
koji je bio na nebesima.Zato smo ga prozvali Avijaticar.

„ Brojis li Cole piva ” jednom me je Bata Koska upitao dok smo
bili pred kantinom i pili pivusu. Ja sam njemu rekao da nam je
ovo devetnaesta i da će sutra biti dvadeseta. Sutra je bila nedelja
i ja sam kupio dvije pivuse za mene i Batu Kosku i cekao sam da dodje.

Kad, eto ti idu Bata Koska i Petko Lazovic, koji je bio od Han - Pijeska.
Ja sam pruzio pivusu Bati, a onda je Petko rekao da Bata neće vise da
pije sa mnom , jerbo su se njih dvojica dogovorili da će zajedno piti
i pricati.Petko mi je rekao da će on prvi platiti dvadeset pivusa
pa će onda Bata Koska da plati pedeset pivusa.

Ja sam tada popio obe pivuse i bilo mi je krivo na Batu Kosku,
koji je bio iz Beograda i nije bio dustabanlija sto će on Petku
platiti deset pivusa vise nego meni. Petku pedeset , a meni
je trebao platiti samo ceterdeset pivusa niksickih. Onda sam pomislio da tamo
od Han - Pijeska, oklen je Petko, ima volova, a Bata voli pricu o volovima
što se bodu.
Gazili smo strojevim korakom, marsirali u daljinu i ja sam pio svoju
pivusu pred kantinom.
Jednog dana eto ti Petka kod mene sa pivusom u ruci i rece mi kako
je on kupio dvadesetu pivusu za Batu Kosku, kad eto ti Djuke Grbica,
koji je bio od Sanskog Mosta, sa Batom. Djuka je rekao Petku da će Bata
piti sa njim jerbo su se dogovorili da Djuka plati prvih dvadeset
pivusu za obojicu pa će onda Bata da plati sezdeset pivusa.
Petku i meni je bilo krivo sto će Bata vise puta platiti Djuki nego
nama dvojici, ali nam je prestala ljutnja jer nam je Djuka Grbic, koji
je bio od Sanskog Mosta pricao o volovima i nekoj Grmeckoj koridi.
A Bata Koska je volio volove.

„ Dosta Coleicolinda, dosta cobane, prekini ovane, sada ti mi, svi iz knjizevnosti
zajednicki kažemo : drago nam je sto je tebe i tebi
slične, Bata Koska nasamario.Avijatika budalo...”
tako ćete mi vi...

Dobro ljudi šta se odmah srdite pa mi kazete da ja „ avijatika ”
odavle, niste vi znali Batu Kosku, niste bili u istoj ceti i bataljonu
sa njim. Vidim je da ne znate, nije nam Bata uzimao po devetnaest pivusa,
kad je Djuka Grbic kupio sedamnaestu pivusu za Batu i njega, onda je
dosao Momir Boljevic, koji je bio od Danilovgrada i rekao Djuki da Bata
vise neće piti sa njim jerbo su se Bata i on dogovorili da će Momir
platiti prvih dvadeset pivusa pa će onda Bata da plati osamdeset
puta za obojicu. Nismo mi bili sa Batom cijeli vojni rok, poslije obuke
odmarsirali smo u prekomandu.