Skupiću se noćas pored tvojih nogu
ko promrzlo pašče koje svako voli.
Moliću se zdušno vrataru & Bogu
da zakuje vrata kuće koje gori.

U kući što gori ostaše mi gosti:
mudrost koja ljubav budalom naziva,
nenačeti gresi iz rane mladosti
i opreznost moja, ni mrtva, ni živa.

A opreznost moja, ni mrtva, ni živa
svlači se pred tobom i nudi se cela,
i priča o mački na krovu od lima
nastavlja se tamo gde je započela.

Nastavlja se priča o strahu pred golim.
Prerušeni sever sve četiri su strane,
da li da me vole il' da sama volim,
il' da hvatam maglu dok me ne sahrane.

Dok me ne sahrane oni koje bolim
jer im nikad nisam sasvim verovala.
postiđena krikom, iz tvog se grla orim
pesmom koju nikad nisam zapevala.

Skupiću se noćas pored tvojih nogu
ko promrzlo pašče koje svako voli.
Moliću se zdušno vrataru i Bogu
da ne gasi požar, neka kuća gori.