E,to je Poezija...

Sviđa mi se konjstrukcija.. ja bih to ogolio do armature i betona.

Konkretno!

Megan nije moj tip. Školske kike jesu :)

Pa i ti si lepa.. možeš da ne biraš

Da mogu da biram.. ipak.
Okreni me.
Ipak si ti krem a ja obična palačinka.

Da mogu da biram.. ipak.
Okreni me.
Dosta je kada se ponavlja samo jedna ploča.

Da mogu da biram.. ipak.
Okreni me.
Tako da te ne gledam dok te slušam..

Da mogu da biram.. ipak.
Okreni me.
I pazi koliko puta me okrećeš..
jer ako me budeš stalno slušao..

Zavteće ti se u glavi.

(A kao da mođe da biraš)

U nekoj poslednjoj pesmi o tebi
ovog puta otići ću ja..
Dosta je više tvojih odlazaka..
i stihova prepunih naših rastanaka.
Dosta je bilo poljubaca i plača..
čežnji samotnih i neotelotvorenih
U nekoj poslednjoj pesmi o tebi..
umrećeš nežno... u predgrađu
ostavljena i zaboravljena..
kao što se sve zaboravlja.
I ja ću umreti sa tobom..
U nekom drugom delu grada.
Sasvim takođe zaboravljen i
sasvim dovoljno nasumice razbacan
I poezija umreće sa tobom.
sasvim dovoljno pažljivo i nežno..
u toj nekoj poslednjoj pesmi o tebi.