СРПСКО-КАНАДСКО УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ”

позива вас да присуствујете представљању
књижевног пројекта од изузетног националног значаја

„СРПСКИ ЈЕЗИК У МУТЉАГУ”
aутора Оливере Дуњић и Лабуда Драгића

Галерија Српске националне академије
2381 Dundas St. W. Toronto
петак, 21. август 2015. године у 19 часова

Програм:
Представљање књиге Српски језик у мутљагу
Претплата на ново проширено издање
Прикупљање прилога за рад на следећим томовима књиге
Класична гитара: Божидар Витковић

Учесници:
Катарина Костић
Стојанка Раденовић Петковић
Душица Ивановић
Милић Радевић

Где нестане ћирилице, нестану и Срби – основна је порука Српског језика у мутљагу. О постојаности имена је програмски текст, у коме су у форми дијалога између Народа и Квазиелите изложени горући проблеми српског језика, а то су:
1) писмо (затомњавање ћирилице под два изговора: техничке немогућности употребе ћириличног писма и „боље разумевање у региону”),
2) речник (стихијско преношење страних речи и замућивање разума коришћењем неразумљивих синтагми, мењање система вредности кроз систем застрашивања путем делимично преведених или делимично прилагођених страних појмова),
3) граматика (поништавање граматичких категорија, тихо убијање падежа коришћењем српском језику несвојствених конструкција, свођење богатог система глаголских облика на само три),
4) правопис (непостојање чврсте норме и скретање пажње са процеса онеписмењавања Срба примерима који се односе на техничке термине, маркетиншке кампање које у српски језик уводе правописну анархију путем насловних страна и помпезних изјава југословенских експерата),
5) наука о језику (неојугославизација филолошког подмлатка, потпуно занемаривање како савременог српског језика, тако и српских књижевних језика ранијих епоха обрадом тема које нису суштинске ни за науку ни за живи српски језик),
6) издаваштво (лектура као занат који изумире, преводиоци и књижевни преводиоци у српском издаваштву),
7) српска књижевност (канонизација „дела” и аутора који ни тематски ни језички не илуструју ништа српско),
8) српски језици (имена под којима српски језик постоји у електронском свету и имена под којима српски језик живи „у региону”, начин на који лингвистичка истина може да победи маркетиншко-идеолошку „истину”) и
9) српски језик у дијаспори као најчистији српски језик („тек одсељени језик”, незатрован скраћеницама и терминима којима се кроји „нови српски поредак”, који води потпуној десрбизацији).
Српски језик у мутљагу подсећа читаоце на истину о матерњем језику и писму, уз подсећање да кинеска, арапска и јерменска дијаспора своју децу не лишавају сопственог језика и писма и не питају се је ли лакше усвојити једно европско писмо уз исто тако европску латиницу – у односу на кинеско, арапско или јерменско писмо, већ поручује, упозорава, виче: ГДЕ НЕСТАНЕ ЋИРИЛИЦЕ, НЕСТАНУ И СРБИ.