Braća po ‘starom kraju’

Kad imaš ortaka ko brata. Znaš ono, majka ti ga nije rodila a ti ga sretneš u životu i pomisliš da bi on mogao biti. Zajedno klošarite u kraju, tučete se leđa u leđa protiv drugih prolaznih bitangi kakvi ste i sami. Idete na more zajedno,‘odvajate’ devojke koje su drugarice u paru, kšite pravila u prolazu, prespavate noć u hodu ili pod nadzorom, ujutu odsparingujete neku rundu i čekate da se desi nešto veliko. Da odrastete. Misliš da je drugarstvo u stvari bratstvo ali naiđu vetrovi života koji koji te surovo demantuju.Na sudbonosnoj raskrsnici odrastanja svako stane na ‘pokretnu stazu’ koja ga odvede u jednom smeru smirenja ali ostaje zagonetno pitanje životne ukrštenice;
-da li je moglo drugačije. Bolje.I šta bi bilo da smo kojim slučajem skrenuli na neki od putića koji su nam se svakodnevno otvarali kao dečija ‘zevalice’ u ruci osnovca ili šarena lepeza kod pegave tinejdžerke sa nebom u očima. Da li bi bili srećniji i gde se u međuvremenu izgubi i odlete onaj ‘balon drugarstvo’ s početka?