odma si me najezio...

bolje da si ostao na filmu

odoh da langetiram kolena...pripadoh

Konju, sjajno ti je ovo. Kao neki san. Košmar. Ali baš dobro.

Tko piše pjesme u 15:15? Uzas,

https://www.youtube.com/watch?v=KgqDXC1tF1c

Sve ostalo je manje vrijedno. Naposljetu se neki i u državu zaljube kada nikoga nema da ih voli. Ja sam ta.

Reći ću ti .. (molitva)
Konj na belom princu - Jul 28, 2001 19:03 (*.telekom.yu)
Sc:Diskucije:Književnost

Reći ću ti već jednom
odgovoriti na pitanje
kojeg ne postavljaš
vrištećim delovima
tvojih ruku
kojima ćeš i večeras
ugasiti lampu
sa prašnjeve police ormana
u kojoj je ostalo
još petroleuma i krvi
za igru redova i slova
za knjigu dve
život il dva.

Reći ću ti već jednom
da me ne gledaš tako
i ne skrivaš se od mene
kao od nevremena
kad zakuca na tvoj prozor
gromovima od čistog srebra
kao stražari u najavi
dolazeceg pljuska
loših dana
manjka svilenog konca
za tvoje haljine reči
i zakrpa zgrčenog srca

Reći ću ti već jednom
da me ne mučiš, nemušti
i ne vezuješ u lance
sopstvenih besmisla
hiljadama raskršća
i neodređenostima
po kojima
otvaram i zatvaram oči
u nedorečenoj i
ravnodušnoj nadi
bistre i slane vode
i odraza iz kojeg me gledaš
u sažaljivom strahopoštovanju

Reci ću ti već jednom
da nahranim zveri
koje se čuju iza
sedam prostorija
sa hiljadugodišnjim zidovima
u sedam virova podruma
sa sedam različitih glasova
u različitim frekvencijama
svi do jednog dozivajući
crn mrak razliven pred nama
ne bi li ga takvog odveo
pred vagu naše smrtnosti

Reći ću ti već jednom
da prestaneš da me gledaš
kao da o sebi ne znaš ništa
i kao da je svaki dan
sasvim prolazna i nebitna stvar
koju treba gledati sa strane
posmatrački i nezainteresovano
jer ovo i nije naš zivot
već je senka ispred koje hodamo
za korak brži i spretniji
i zbog kojeg smo zato zadovoljni
u svojoj lenjosti da otvorimo oči

O da, reći ću ti već jednom
umoran sam od
tvojih znakova pitanja
tvojih kula od karata kojima
me okružujes iznova
i obavijas dimom od cigarete
slatkim malim fetišima mađija
misleći da sam tvoj
a ne želeći da priznaš
da smo svi u svom bolu
jednaki
kao pred Bogom.

Dobro me slušaj sad
sve ću da ti kažem
moja maska i jeste moje lice
koje ne skrivam
ispod nje i nećeš naći ništa
do prazninu
vetrova planinskih sto rone
masive mojih godina
krune dan za danom
i hvataju noć za noći
dok i poslednju prašinu
s neba okreće koren
zemlje.

Reći ću ti već jednom
besmislene su ove reći
koliko i lepe
hrpa su zahvaćene vode
iz vekova starog bunara
oronulog od česte upotrebe
putnika namernika
razbacane su kao pesak
posle talasa tuge
nad kulama mojih gradova
odvučene u more ništavila
u kovitlacu lepšim od
svih figura koje sam pravio

Reći ću ti
da ne slušaš druge
kako govore o meni
da posećujem mrtve
i razgovaram epitafima
da u crkvi svecu palim
i gledam parafinske suze
kako se slivaju niz moje oči
i nestaju u pokoj uboge duše
i da ćutim
dok postoji sveta i veka
odsečenih krila
bačenih u blato
jer se plašim svojih snova
kao ti nevremena

Slušaj šta ti pričam
dok prislanjam usne uz prozor
i očima gutam daljinu
prstima dok curim niz okove
da razumeš i shvatiš
koliki je broj brodova lutalica
ostalo smrznuto na
zvucima hridi
žena dugih kosa
zanavek proketih
utvarnim jednolikim buđenjem
istog dana i istoj zori
istog sunca.

Reći ću ti da se ne čudiš
mojim čestim okretanjima iza sebe
manije od gonjenja zvukova
što me prate
glasova što se ne proizvode
preskakanjem stepenica
jedne zgrade do jednog stana
jednog zivota
prodatog za par sekundi
prvobitnog postojanja
u jednom vremenu
kad je padala kiša
kiša koja je imala
tvoj oblik

Reći ću ti
sam u sebi se mučim
jer sam sam sebi
izabrao samoću
i sam je samujem
da ne bih bio sam
kao što smo svi sami
i svi usamljeni
u svojoj samoći
jer smo sami i rođeni
jer sami smo sebi
sami.

Reći ću još jednom
da ne čuje dobro
i ne čuje zlo
podrhtavam od svakih
zalupljenih vrata
kada sklopim svoje oči
uveče kad sklopim jastuk
s druge strane
i svoju glavu privučem k mojoj duši
i na pogrešnom mestu se tražim
međ vilinim konjicima
mojih snova

Raći ću ti
što si već znala
i što i sama imaš običaj
da činiš kad se setiš
svojih prošlih života
siluetu sedme boje duge
smeštam među oblake
njeno ime je bela
kao isti oblak s kojim
se se zaigrala
pa zaboravila
za njegov postanak.

Reći ću ti sad dok me drže reči
kao viseći most iznad provalije
u kom uskomešana put
urasta u agonije mrak
ono malo sto je ostalo
od poplocanog puta
ka suprotnom pravcu
od lišća koje opada
jednom zaleđenom
večnošću
u kojoj te više ne vidim

Reći ću ti sad
oko bezokvirnih zidova
i ispod sakrivenih stolova
obična drvena stolica čeka
svoje ispunjenje
na sredini lavirinta
u praznini mojeg
bitisanja
u matici mojeg
uzdizanja
malenu četkicu boja
i nepostojeću tvoju sliku
s kojom si se poradovala
igrom bez pravila

Konj na belom princu - 6. avgust 2005. u 19.47 (*.b92.net)

Reću ću ti kako je lako
ne razmišljati
truditi se da ne razmišljaš
kako je lako plašiti se i
upozoravati na svoju nesreću
govoriti o mraku kojem pripadaš
zasigurno i neponovljivo
nedvosmisleno i precizno
govoriti o svojoj boli
kao o nečemu uzvišenom i strašnom
kao o osećanju pripadnosti
nečemu mnogo drugačijem
i uzvišenijem od nas prostih i samih
kako je lako objaniti sebi neobjašnjivo
preklapanjem svojih očiju
istim onim dečijim rukama
i govoriti: '' ne vidiš me ''
a ne videti samog sebe
Danas je lako reći zbogom
okrenuti se i otići i dugo dugo
slušati tišinu nenapravaljnih koraka
na peronu jedne stanice
nekog pregrađa nekih vozova
sa kupeima ljudi izgužvanih u
sopstvenim ovozemaljskim ljubavima
pomešanih boja jedne iste palete
Danas je lako sesti u nekom kafeu
otvoriti dnevne novine
pročitati koju knjigu pred spavanje
oprati sudove i gledati televizor
govoriti o torti koju si umesila
i odlasku u inostranstvo
Teško je živeti
po topotu svakodnevice
krivolinijskog rađanja i umiranja
svakog novog dana
sa ciljem na koji smo pošli
čak i ako to nismo hteli.

Reći ću ti
dosadan je ovaj život
neprijatelj je moga života broj jedan
davljenik odganane tuge
biti samom sebi loše društvo
prozivati svoj život
dobrim drvetom
nađenim delom
komadića koji nedostaje
koji bi ispunio mozaik
i laž prividne sreće
teško je usporiti ga
zaustaviti lakovernošću
običnom jednostavnom
istinom pobedtiti surovu
komplikovanost
hiljadu lica u paralelnosti postojanja
poništiti sve svoje vrednosti
razgraditi ih na hipnotičke celine
i puknuti prstima za surovo buđenje
pa ponovo ustrajati u svoje greške
i poluistine kojima verujemo
ali i ne nalazimo za shodno
isu takvu poluistinu pitati
koliko oona veruje nama?

Reći ću ti večeras kad kucam
ove reči u tišini sobe bez glasa
koliko se zvukova u stvari proliva predamnom
koliko je svaki od njih prelep u svojoj
savršenosti svog nesklada
kako je upravo i ovaj zvuk
i ova mukla tišina najbolja reč
koju ikad izgovaramo
tebi koja čitaš sa istom jednom takvom tišinom
u istoj jednoj takvoj prostoriji
u jednom od kvantnih zivota
u kome je svaki atom usresređen
na relativnost takve tišine
kojoj pridajemo veću vrednost od obične
uzalud i iznova
kao kakvoj mudrosti iz prašnjavih knjiga
ne puštajući glasa
koji iz sopstvene tišine
govori jasno i kristalno čisto
rečnikom umornih ćoškova srca
jedinu preostalu stvar
iz pandorine kutije
otvorene iz znatiželje
bez dokaza
na sopstvenu sigurnost
izgovorenih reči
JA VERUJEM.

Reću ću ti da se prisetiš
Prelep je ovaj život
nedostojan sopstvenog samoubistva
najvećeg greha ne zbog nas samih
već zbog ciljeva o kojima govorimo
sa istom poentom kao čedesnim
putevima Božijim
Valja ga živeti
i voleti
punim plućima
zbog reči datih na umoru jednog bitisanja
reći ću ti da se prisetiš sama sebe
Dobro me poslušaj sad
jer moje su reči bezvredne
jer ih sada ne pišem
Na pogrešnom mestu ga tražiš
Moli se
Pomoli se zajedno sa mnom
i možda će nam biti lakše.

Оче ; наш ; који ; си ; на ; небесима,
;, да ; се ; свети ; име ; твоје ;
Да ; дође ; царство ; твоје ; да ; буде ; воља ; твоја ;
и ; на ; земљи ; као ; на ; небу ;
Хљеб ; наш ; потребни ; дај ; нам ; данас ;
И ; опрости ; нам ; дугове ; наше ; као ; и ; ми ; што ; опраштамо ; дужницима ; својијем ;
И ; не ; наведи ; нас ; у ; пропаст ; но ; избави ; нас ; ода ; зла. ;.
Јер ; је ; твоје ; царство, ;, и ; сила, ;, и ; слава ; ва ; вијек. ;. Амин.

I neću ti više pričati
koliko
LUD SAM
i završavati moje reči
nekim od dobro izgovorenih stihova radi boljeg utiska u čemu već..

kad me već doĐavola pitaš...

Steta sto sanjam Bogove u koje ne vjerujem, ne vidim zašto misle meni da se javljaju u snu moraju, šta im je? Ja ih ne kužim.

Mhm - https://www.youtube.com/watch?v=NdxOCTezeTg

To je ljubav. Donekle. :-)

(1972) - moja godina.

Luv :-)

Konj_na_belom_princu (www.kaleidoskop.co.yu) - 6. oktobar 2006. u 16.34 (registrovani član)

I čemu tmurne noći
u gust oblak umagljene
raznosi kapljice ledene kiše
po vazduhu lepljivom i gustom
od znoja i pare?

I može li čovek
u sate lomne
i sekundare vrele
da iskoni prolaz
u svetove vrle?

Dok napolju zloslutno zavija mesec
što tetoviraju ga ptice
otiscima leta koji ječi
u nemuštom staklenom zvonu
poput krika naprslog u eho.

I ima li tišine u kojoj se ćuti?
Il samo se nižu nemušte zveri
jedna za drugom, poput žrtvi
pred streljačkim vodom?

Dok umorne senke ližu zidove
i u ćoškove zavlače svoje nevidljive
kristalnom tamom napukle prste.

Ja izvlačim biser još crnji
od crnila tamu
od gavrana kosu
od safira crnog
suzu od tuša.

Jer noćas jedino
u snovima mojim
cranja od crnjeg
skoro najcrnja
moja..je..nesrećna
umorna duša.

Odmaram se:

https://www.youtube.com/watch?v=esTVVjpTzIY

I volim ESC. Obozavam.

Dok se odmaram
Između dva slova
I jedne svijece
Kojom gasis me

Koracam
Da spasis me
Da otmes me
Dok duvas
U ovoj zimi
Da grli me

Da
Dlanom
Cuvam te
Dok te
Ne prođe
Decembar
Snijegom
Da brojim te

Da (pod) nogama
Skripis me
Dok izuvam te
Da p/ostanes
Da me (ne?) mrdnes
Dalje
Da sretnem Te
Da rukom
Zavolim Te

Između ponoci

Da se zvijezdama
Pod tvojim
Uzdasima
Ja otvorim
I prestanem
Da imam te
Između disanja
Koje
Treba te

Dok
Volim te

I trebam te
Da cuvam te

Pa da
Skinem te
I
Ljubim
Te/be
Da ne prestanem

Da sanjam Te

Da grlim Te

Da
Uspavas me
Da volim Te

Da me o/d/grnes
Cekanjem

Dok gledam Te
Da držim Te/be
Da imam te
Između
Dodira

Da pišem Ti

I napustam Te

Da sretnem Ti

Da grlim te

Padajuci zvijezde
Ja cekam te

Ne ostavljaj me nikada vise samog
Da zebem
I brojim
Kapi kise
Kojima si znala da me kaznis
Da isplaces
Da pokisnem
Pod nekim tudjim
Tvojim
Zeljama
Pod nekim tudjim
Tvojim
Pogledima

Ne ostavljaj me samog
Nikada neću prestati da sanjam
Cigane
Sto okove
Vezu mi
Oko clanaka
Da ostanem
Zauvijek uz tebe
Da volis me
Dok ne umrem
Za tebe

Ne ostavljaj me nikada vise samog
Ti trebaš me
Da zaboravim
Nebo koje si mi obecala
Koje si rukama
Poslije svih poraza
Svih prepricanih ljubavi
Svakog najsitnijeg zareza
Posljednjeg andjela
Koji te nije spasio
Crtala
Zatvorenih ociju
Da me proguta

Ne ostavljaj me samog
Da pamtim te
Da hoću
Da volim te
Da te jednim
Korakom
Zavolim
A drugim
Da vidim te
Izvadim mac
Iz sjecanja
I nebo
Rasporim
Da konacno
Vratim se

Da
Ne budem
Nikad vise sam
Da prestanem
Da sanjam te
Da imaš me
Da smijem da ti kažem

Dodji
Ja mogu da izdržim
Tvoju slutnju
Tvoju sumnju
Tvoj talog
Nagomilane godine

Ne ostavljaj me nikada vise samog
Ja jednom
Ostavicu iza sebe
Sve naše
Sve tvoje
Osvete
Zagrlicu
Nepoznato
Pa neka bude i jesen
I neka je hladno
I neka kisa pada
I ti
Ostavi me samog
Ja ću se jednom
Vratiti
Da odem
Zauvijek
U ljubavi

Iz ljubavi

Ey, kada ovi napisu opet ovo, svaka im cast.

Eh da mi je se još jednom zaljubiti, tako u zivot koji je a nije preda mnom :-)

Možda bi opet bilo lijepo da krenem
Pisati pjesme koje se od nečega pozdravljaju
Koje nekoga ne vole
Kada nikoga
Ne vide
Da stavim u dva reda
Ono sto teško sebi oprastam
Pred svima vama
Ispred sebe
Kao prve koju sebe ne vidim
Onda ni sve vas

Lijepo bi to bilo da ima neko da podijeli sa mnom
Ono sto ni ja nemam da vam kažem da sam ja ja

Možda
Tko zna
Tko zna još da je ljubav među svima nama
Ako nije ista

Eh da mi je da mi neko udje u san i sve mi ovo napise
Da ne zaboravim sve to i
Da nešto o sebi lijepo pomislim
Pogotovo kada se probudim
Da neko bude tu i daj a budem ta koja je sve to sanjala
Pa da mu kažem
Da je lud jer sve to pamti i
Piše mi

Ima li iko?

Vezani u neizrecivoj ljubavi :-)

ili još bolje...necete mi postavljati klopke

i imate sve komponente da združite snage i opovrgnete/mo opresora

sve je tačno

e emili emili...