I nije bilo da doručak ti spremam
Plešem i nabrajam
cipele što nemam.
Nismo ludovali po autoputu:
-ja bih sladoled-,
-a ja jednu ljutu-.
I nismo, mače, kisli ispred kina
pa da mi kažeš: -kako si fina-.
Gadjaš jastukom
dok zaklanjam ti fudbal
-pomjeri se, baš si udav-.
Ni to nismo.
I nismo obilazili sve naše tetke,
glumili hrabrost,
pozivali se na pretke.
I da opet omašiš cvijeće koje volim
-tačno sam znao, izvini kad te molim-.
Čak ni to.
I nismo bosi šetali po selu
I -molim te, skloni ovu pčelu-.
Smijali se glasno do pola noći,
Kucneš o drvo
-na dobro će doći-,
ali nismo.
Nismo jedno drugom:
-Imaš li sitno-,
-Je li hladna voda-,
-Je li što hitno-.
-Volim te-,
-A ja tebe više-, nismo ni to
upali u kliše.
I dok sve nismo
ja doručak ti spremam,
budim poljupcem i
volim što te nemam.