Што год сам горео дуже
Мање сам грејао, зна се
Велике ватре служе
Да мале ватре гасе.

***

Грешио сам много, и сад ми је жао
и што нисам више, и што нисам луђе
јер, само ће греси, када будем пао
бити само моји- све је друго туђе.

( Душко Трифуновић )

Новембар је био на острву вечитог пролећа
Новембар је остао негде далеко у хладној киши.
Новембар је добио бронзану боју немоћи.
Новембар је био рак у њеној прецвалој души.

Живот је нанизала попут сјајних бисера
на огрлици једног пута.

Зелени океан ридао је тихо под њеним ожиљцима,
грозница Смрти се брчкала у плићаку,
на острву вечитог пролећа.

И све је било као у сну.
Тамнопути играчи њихали су се као таласи,
песак је шарао чудесна платна,
разапета на белим плажама.

Птице су будне певале ноћу,
а спавале дању.
Мартини започете јесени,
чекао је на њена жедна уста
која су обећала новом Животу,
Маслину без алкохола
или алкохол без маслине.
Жудњу, без љубави
или љубав, без жудње.

И нови живот се родио
у ожиљцима,
које је скривала
и на кожи и под кожом.

Са Новембром на острву
Вечитог пролећа,
дошао је и Он.
Истетовиран и мишићав,
Пијан, са криглом пива у једној руци
и мачем анђела у другој.

Обратио јој се подригујући

Видим све твоје ране
и све твоје ожиљке
и огрлицу нанизану црним и белим бисерима.
Видим да те Смрт прати,
попут верног пса.
И завија нечујно на Небо.
Не бој се,
Господ Бог је ту
у твом срцу,
у твојој крви,
у сваком зрну песка,
у твом је плавом оку,
у уздисају и издисају.
у трену и вечности.
у атому и Свемиру.

Она је ћутала и гутала,
Срамоту коју је болест
оставила за собом,
сиву кожу,
кости које штрче,
и жуте зубе муке.

Упита га, ко је лепи анђео на грудима
Што диже мач високо у небо.

Свети Арханђел Михајло!

Показа ћелавац беле зубе
и испи криглу у пар гутљаја.

Видео сам све страхове
и видео све туге.
Видао сам болесне
плакао за остављенима.
и губавцима.
Носио сам своју главу,
на телу пса Смрти.
Срце своје похоте,
давао сам свима као јабуку утехе,
јер сви су грешни
и сви су једнаки
пред оним који све види.

Храбри не умиру,
они себи копају гроб,
у коме ће се једног дана пробудити.
Познаће Господа и светлост
и знаће тад, да вечни живот
је живот, без страха,
који сте сви понели као свој Крст,
са Дрвета Познања и
Дрвета Живота.

Једном ће доћи астронаути
и остаће заробљени лепотом
Нестанка.

Све што је легло
Устаће једнога дана.

И пролистаће Најлепше дрво
Дрво Живота.

Она зажмури, јер сунце се породи у небу
као из бунара,
Прошлост јој шапуће,
Однекуд познате стихове

Своју смрт у глави носим ја
Путник без пртљага и циља.

Бранко!

Несретни Миљковић!

Подиже ћелавац са минђушом у левом увету
Анђеоски мач.

И неста Сунца ,
И неста Светлости,
И неста Звезда
И небескоплаве боје.

Острво навуче, црну хаљину мрака.
Птице пропеваше у хору,
црвени цветови мангрова,
удавише се у тамној води.
Сребрне рибе засијаше на трен
А онда прекрише угашено морско дно
Попут отканог, патинастог тепиха.

Сви на белој плажи заспаше,
тешким сном праведника.

Само су она и анђео, будни.

Он је успављује причом о покореном хромом вуку
О аждајама што јури, да не поједу Месец
Који баца у мрак раширеним крилима својим
И меси Тоталну Лунарну Еклипсу.
Цитира једног мртваца
Који пева мртвој љубави
Због планете која ће једном
Бити мина
У раскрвављеном Небу

А онда јој каже да понавља за њим.

Са тобом,
ми ћемо увек односити победу у свима бит¬кама
за душу нашу и спасење наше и вечност на¬шу;
а без тебе – ми беспомоћно посрћемо из по¬раза у пораз,
из греха у грех, из пакла у пакао.

Зато буди увек с нама, и нe напуштај нас због
гре¬хова наших и смрада нашег, него, љубећи нас бо¬жанском љубављу,
учини да омрзнемо грех и све греховне сласти,
и испунимо душе своје миоми¬ром еванђелских врлина.

Ево, душе своје преда¬јемо теби, пресвети Првоангеле Божји;
молимо те и преклињемо,
води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско

Амин

Новембар је био на острву вечитог пролећа
Новембар је остао негде далеко у хладној киши.
Новембар је добио бронзану боју немоћи.
Новембар је био рак у њеној прецвалој души.

Огрлица Живота са црно белим бисерима
Претворила се у њеним рукама у црвену бројаницу.

Понови она додирујући испуцала уста,

У име Оца и Сина и Светога Духа
Амин