Sad, to gde sam,
nepoznat sebi i ljudima,
dok srce steže se od bola,
i bol nesnosna me slama,
u grudima.
Hteo sam pošten život,
normalnu sreću,
obične stvari,
a vreme prolazi brzo,
i srce još brže stari.
U venama još je,
ostalo toliko snage,
da ne pokleknem,
i padnem.
Hej,
živote moj,
vio sam previše slab,
sad imam samo nespokoj.