A ja žurim da zažmurim, da te sretnem
ljeto pogano.
Jednu plavu zagorelu šerpu,
Jedno veče naglavačke,
jednu zoru i maslačke.
Kad se potučes pa ti duvam u ranu,
I kad kradeš pare od oca,
I kad pred tobom muvam trgovca,
I kad ti kažem: -Tetka ti je droca.
Ljeto je i kad kažeš: -Ne mogu više.
Kad se smijemo, a viču nam: -Tiše.
Ljeto je ručak od paradajza,
lažna zmija, skakavac i žaba.
Ljeto je i „ne treba ti kada”,
„Čije je?”
„Tvoje” i
„Ajde, ajde sada.”
I kad žmurim ja ne žurim,
Prošetam do starog grada
Kupim loptu, malog konja
„Je li hladna limunada?”
Kad se potučeš pa ti duvam u ranu,
ljubiš mi ruke i gledaš u stranu.
Kad vikneš: „Bježi s' tog betona.”
i „Lijepa si ispod neona”.
Ljeto je kad me ne daš a ostavljaš.
Kad me budiš da poludiš
a ja trčim, trčim, žurim, trčim žurim
da zažmurim.