Kanta

ti si kanta u koju se uliva sve,
bez razlike
iz koje se izliva sve
u kojoj ništa ne ostaje.

i nema osećaja
i nema tragova
samo metal,
sjajan i pust

Ti si kanta u sipaju sve
da bi te izlili
i ostavili u samoći
u kojoj nemaš čak
ni suzu.

MC

Ako razmišljam o modernitetu, o savremenim ljudima, o nama,
o moru informacija koje se izliva u nas svakoga dana, o onome
što ostaje, o robotizovanoj i mrtvoj deci koja nemaju
detinjstvu, pada mi na pamet ta reč „kanta”.

kapitalistična kreativnost je kreativnost kanti, šupljine.
Mi smo samo šupljine.

funkcionalno, kontejner, posuda, sud u koji se seipa neka tečnost,
med ili mleko ili krv ili mokraća. Kanti je svejedno,
kanta može i mora sve. Ona se ne pita, ona nije ništa, ona
i ne postoji, ona je sjajno udubljenje od metala. Kad se izlije,
sadržaj nestaje. Kanta je bez sadržaja po definiciji.

po frojdu, kanta i ostale stvari u koje se nešto stavlja jeste
simbol ženskog polnog organa, vagine. Mi smo vagine, pitche.
U nas se stavlaj. Mi smo prostitutke, naš je život prostitucija.
Mi nikad nismo imali želju da se u nas stavi ovo ili ono.

Fejsbuk profili su kante slika, uspomena. Sve su slike mrtve.

U parku nema dece.
Devojke hodaju same.
Devojke se j.ebu sa psima.

Veliki narcistički orgazam. Bolje i lakse je sa psom. Sledeći korak
je autoerotika. Sa samim sobom.

Ljudi trče

Ljudi trče,
ljudi se žure
da utroše
svoje
ograničeno vreme.

Ljudi trče,
ljudi se žure
da što pre
bace
svoj život
u kontejner.

I bolje,
i bolje
da smo ostali
na obali reke
divlji,
slobodni.

MC