Jesi li ikad za brata svoga
pitao?
Jesi li bar jednom suzu pustio?
Za onim što beše,
i što vas tako jako vezaše.
Da l' su ti tamo,
negde daleko,
srce kraljevsko istopili,
u novac pretvorili?
Il' si zalutao,
sa puta skrenuo,
i dobro zaboravio,
moj sokole.
Zašto si prestao,
da kao nekad dolaziš,
ognjište obiđeš,
međ' svoje prođeš?
Eh ptico bela,
slomljenih krila,
da li ćeš opet
ustati iz pepela?