Sve je to pitanje –bijelih bubrega-
Ili ih imaš, ili ne,
Džaba je lajati zbog lanjskog snijega,
Piskava slova odaju te.

Mnogo je junaka na FB poljani,
I svi pošteni i svi meka srca,
Dok iza ledja biju buzdovani,
Ne zna se, ustvari, ko koga prca!

Mnogi se svrstali u razne timove
Poruke skrivene taktiku kroje
Ko treba imati najbolje stihove,
Ja lajkam tvoje, ti lajkaj moje!

Čak, ljepša je pjesma kada ima slika
Ljubavnog akta, il’ barem golih sisa,
Nek dahću čitaoci obješenih nevoljnika,
K’o pubertetlije iznad porno časopisa!

Mekosrci posuđuju, pa malo preprave,
Da se ne prepozna, da bude –iz duše-
Pa sa svojim klanom, na putu do slave,
Vrebaju vlasnika, da se na nj’ obruše!

I kad iste rime udju u Zbornike,
Ne otkriva se lako, ko za druge mari
Svak pročita svoje i pregleda slike,
Važno je da su knjiga prepuni ormari!

Sve je to pitanje –bijelih bubrega-
I ko ih nema ubire slavu,
Džaba je lajati zbog lanjskog snijega,
Oni što ćute, obično su u pravu!!!

Lijepo dvosmisleno si to rekla,

mada mislim da sam u pravu, čak je i gore nego sto sam rekao... Poezija gubi smisao, izdaju se knjige, tzv. zbornici, sa po 200-300 autora bez ikakvog strucnog odabira.
Em nema strucnog kriterijuma, em 200-300 autora (ajd Alija u vojsku, nek je vise vojske...), i onda se mnogi zahvaljuju „organizaciji”, kao, „Cast mi je biti u ovom zborniku pored ovakvih imena”...

Pozdravljam te :)

:)

Ovo ti čak nije ni dvosmisleno, odmah sam te prozreo.

U mom selu se zna, kada je komentar veliki, onda je to komentarcina, a kada je mali, to je komentarcic :)

Valjda po cjevanicama

Ja idem busom svaki drugi dan, ovaj par-nepar zeza pravo...

Kad si kupin mali motorin, aj ca ću radit s njin...

„Pivu” i 10 u pola