Jednom ću znam sesti na bubu;
Onu najmanju opnastih krila
Tako najpre ,možda, stignem na Kubu
Ma koliko daleka i nestvarna bila.

Tamo čak kažu, voze keca
Taksisti purpurnog, matorog forda;
Ulicama trce bosonoga deca
Al belih zuba, nasmejana... gorda.

Svud možeš videti drvenu cezu;
Sa slamnatim krovom biciklo riksu
Dok muskarci ajkule love,žene mreze vezu
Nocu premoreni...U ritmu sambe zanjisu...

Ne moras bas paziti na svaki korak.
U ledja primati poglede mrske
Da tamo ,stvarno ,zivot je gorak.
Kao u polju divlje,secerne trske...

Znam ,jednom ću sesti na bubu.
Onu crvenu na crne pege
Makar ,pao na glavu nekom na Ubu
Bar malo nazreti to more... Te brege.