ВОЛЕЛА САМ СВЕ И СВИ СУ ВОЛЕЛИ МЕНЕ

Никад нисам знала шта је љубав
ја сам трчала за њом а она је трчала за мном
као луди пас који јури свој реп.
Волела сам све и сви су волели мене
Онај којег сам заволела
мучио ме је више од свих

Не знам зашто?

Можда, што је љубав неухватљива
њу једино деца и пси виде
а ми слепци тумарамо овом страном огледала
мислећи да је то живот.

А БОГ је увек ту уз нас неухватљив а немилосрдан
удара па теши, смеје нам се а онда нас растужи
до бола, до неиздрживости.
И сви поклекну, једино они који верују
У све и у ништа
Они који поверује да су и лудаци нормални
само несхваћени
Они који поверују да се свака болест може излечити
Вером
Храброшћу
Чаролијом

Ја сам јурила Љубав а она је јурила мене

И још се увек јуримо
Као деца
Весела
И да се појави сад Бог и каже
Да ја сам те спасио из овог живота
и пренео те на другу страну огледала
Можда и поверујем да Љубав
она права, заиста постоји.

Све сам волела и сви су волели мене
а сви се разбежали
несретни
сами
уплашени
поражени
јадни
бедни
пијани
преждера ни и дебели
плачу кад треба да се смеју
смеју се кад треба да плачу

А све је једноставно

Кад ја стигнем љубав и
Кад она стигне мене
и када се погледамо у очи
зрикави,
где лево око тражи десно
а десно лево
тад ћу ја знати шта је љубав.

А до тада ћу да уживам у сваком дану
као да је и први и последњи
и пљунућу Смрти у очи
док ми срце удара од страха и рећи ћу

НЕК БУДЕ ШТА БИТИ МОРА