Uvek govori istinu, pa ako treba nek glava leti!...
Tako nešto mogu da kažu samo oni koji nemaju ništa u glavi!
(noćnа prepirkа suseda)

RAMIZ I RAMIZA

Jednom kad je pisac bio mali i naivan, u zemlji koja je izgledala nerealno dobro, Ramiz je prodavao novine i cigarete na trafici u centru grada. Za mene je uvek biо sacuvan primerak Politikinog „Zabavnika”. „Novi Dikan, jesi li citao hebote!” - vikao je trafikant. Plavokos, vitak momak (ostao je takav uvek) sa vecitim osmehom, basterkitonovskim, pa su mnogi mislili da ima facijalni grč. „Ma nema veze, smejem se jer mi je lepo” - objasnio mi je jednom.

Flaš Gordon, Paja Patak, cura mu i sestrići...Uživanje!... I kadа je odrastao pisac je umesto drugih novina citao „Zabavnik”. Ramizov.

UMRO DA BI ŽIVEO

Zle vestice iz okolnih radnji namerno su klopale jutarnje marende uz trafiku da bi mogle da začikavaju i da se nabacuju Ramizu. Bilo je i pokušaja „ručnog rada” .. Mada mali, već tada sam znao o cemu se radi...otprilike. To je podneblje u kome se brzo stari. Ramizоva mater tražila je da joj ispuni tri zelje, pa onda može da se ženi: da ode u vojsku, da se zaposli i da nauci da plese...Čuj?! Šta će joj to?.. „Ma igrala nekad u kulturno-umetnickom drustvu pa joj stari zabranio kad se udala”..

Sad, bilo bi najlakse reći da su bas zle vestice umesale svoje prste pa Ramiz ništa od navedenog nije ispunio...Ali, stvar je još luđa… Ramiz je uskoro „umro” i „vaskrsao” kao Ramiza!

Prvo se šaputalo…. U to doba u zemlji koja je izgledala nerealno dobro stvari poput ove nisu ni pominjane javno. A onda je puklo! Kao, Ramiz vidjen sa izvesnim tipom, pa sa drugim, pa ljubi se u kolima (jel on derpe otprave ili...Pedercina - jadna mu majka)...

Prestao da radi na trafici, iz vojske ga vratilo zbog „nesposobnosti” (Prica da ga je neki oficir premlatio, a drugi mu se nabacivao). Posle ga sa casova plesa izbacili kad je dosao sa momkom...„Moj Dejo je frajer .ička im materina, a brane nam da plešemo”!

BATINE I DRUGE PRICE

Iza sto tunela (i nešto manje planina) bilo je more u zemlji koja je izgledala nerealno dobro da bi postajala. Ramiza u Podgori na česmi briše lice, krvavo, izubijano...Dajem mu komad košulje umesto maramice...Sedeli smo u basti, slusali muziku...Ja i moja zenska sa neviđenim sisama i Ramiz(a) sa Dejom. Usli momci, reč po reč, jedan se nabacivao Deji, Ramiz(a) skocio...Udarilo ga štosom, rasklimalo donju vilicu, izbilo gornju dvojku i trojku ...

Pljucka krv...Ramiza pretucen(a), a Dejo zbrisao...„Ma nije on za tuče, ja sam kriv” - uverava me… Pitam ga (a dugo se to spremam) kako to izgleda kad mu se ne sviđaju žene ... „Vidis one tri cure? Vidis onu crnku sto je u sredini? Jel ti se svidja? Normalno. Lepo se smeje, lomna u struku, zanimljiva.E tako se i meni svidjaju frajeri. Šta ja mogu...”

Ovaj, a jel trzaš i na mene - pitam nelagodno se cerekajuci, a smrtno ozbiljan… „Pa mi smo frendovi heboga ti! A i onako više volim starije” - smiruje me sa zajedljivim smeskom...Jednom ga pitam dal se seca kad su ga izmarisali? „Naravno. Pa znaš da se secam samo lepih stvari”.

DELIKATNI GLUMAC

U zemlji koja je izgledala nerealno dobro da bi postojala, bivao je lep običaj da se popriča u bašti slastičarne, uz kolače, bozu, sokove. Sedim tako sa Ramizom.

Isfrustriran svađom sa tadašnjom devojkom ne obraćam pažnju šta kibiceri dobacuju. Ona, naime, ne želi da se družim sa Ramizom...„Brukas i sebe i mene” – šmrca i otpuhuje. …Ramiz(a) mi sapuce: „Hebote, nismo trebali doći ovde. Zbog tebe. Meni je sve ravno” (a znam da nije)...Ukratko, zaljubio se u (poznatog) glumca. Eto, i novine pisale. Nisu pominjale ime glumca, ali Ramizu su svi odmah prepoznali..Bese to u zemlji u kojoj se ništa nije zvalo pravim imenom, ako u novinama tako ne napisu.

Stara izbacila Ramiza(u) iz kuće...„Zaklela me mlekom da se ozenim”...Pa ozeni se… „Neću da unistim nečiji zivot. Mogo bi da odem u Sandzak i da tamo živim, gde me ne znaju..Tamo mi je tetka, ali zaljubio sam se ovde” - prica sa basterkitonovskim osmehom. …A taj tvoj glumac? ...Eh! Vodio Ramizu u vikendicu, kupio mu cvece i šaputao razne (delikatne) stvari...„Sve ono sto dzentlmen radi, znaš. Ali neće javno”...

Jednom glumac sakrio Ramizu u gepek, ako naiđe saobracajna policija! ..„Boji se covek skandala. Ugledna je on osoba” - kaže mi zaljubljeni bivši trafikant….Za...i ga, vidis da te koristi - kažem mu nadrndan, jer mi poznanici već dobacuju: „Jesi to i ti posto davoguzan ?!” …Mrš tamo! Pitaj svoju staru kakav sam!!

„Šta ću..Volim ga” – kuka Ramiz(a). Suze mu teku...A ja sam /tada/ bio slab na suze. Ipak, to beše nova situacija za mene. Ramiz(a) šapuce u poverenju: „Zamisli, hoće da mi plati!? On misli da ja tražim pare.Kaže mi da se tako bolje oseca”! …. Ne znam šta da kažem trafikantu...

Kasnije sretnem Ramizu(a) - pun „šljiva” po licu. Bije glumac, mislim u sebi. „Ma nije, vezba ulogu pa je malo nervozan” – cita mi misli Ramiz(a). Ugrizi ga za onu stvar - vidis da je kreten - kažem mu sasvim ozbiljno… Ramiz(a) je ljut, ode bez pozdrava... Čujem kasnije zavrsio na ortopediji, udarila ga „nepoznata kola”...Nije hteo da kaže koja...Ne seca se...

ANDRICEVO POPODNE

Nisite citali opis iz Andriceve „Gospodjice” kad prokulja fukara i izlije se na ulice grada pred krvave dogadjaje? Nacinili ste fatalnu grešku….U zemlji koja je izgledala neralano dobro da bi postojala gradovi su imali obicaj da svoje glavne ulice imenuju po vođi. Tu su se desavale najvaznije stvari... Recimo, linč!

Tog predvečerja čekam sa drustvom pred bioskopom. ..Bilo je to vreme kada su ljudi već saputali u grupama, a rafali najavljivali i odjavljivali dan.Iznenada, komesanje, vriska, smeh. Zloban, težak, nakazan.Vidim Ramiz(a) ide ulicom.. Prolazi pored kafica kao sto je prolazio godinama...

Sto si se utego! Ooces hurca!? ... Dobacivanja pljuste kao kiša. Neko ustaje i pipa Ramizu, ovaj se otima. Za jednim stolom sedi nekoliko ljudi. Ustaju, izlaze iz letnje baste.Šamari, pljuvanje „Popusi mi, ooooo Ramizeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!”...Trese se ulica od smeha.Tramvaj prolazi, a oni sto cekaju ne ulaze, neće da propuste zabavu dana...

Na uglu kod kafica koji drzi poznati biznismen Ćosa traje prepirka...Već poderane bluze, isamaran, Ramiz(a) se prepire sa gazdom.Ovaj ga mlati šakom. Udri ga štosom! Oćes „zlatni tuš”!!! …Tuš, tuš, tuš!!!!!! Plješće ekipa iz kafica...Ćosa vadi onu stvar i piša se po Ramizi, dok mu neki veseljaci okrecu lice prema Ćosinom mlazu..

Slušam svoju žensku: „Ako se mrdnes, idi u pizdu meterinu! Šta će ti to?! Ko ti je on? Oćeš da te zgaze? Idiote, kretenu, šta mi bismo da izađemo večeras?!”….Ali, nije u njoj problem...Nije ni gomila problem… Već to zadovoljstvo, ta sreća koja se ogleda na licima ljudi...Napokon neko da mu se nahebem majke - slutim misao u naglo probuđenom interesovanju svetine...Ko sme da uđe i uzme plen vukovima?

Zališe Ramizu(a) mokracom, vodom, pljuvackom. Odvedose iza kafica.Trese se ulica od komentara.Valja se od smeha i bioskopska blagajnica Mira.Zakocenula se.Posle, gledamo film u pobožnoj tišini… Ljubitelji umetnosti.

NAJSLAĐA CIGARETA

Naveče se svađam sa ženskom... Šta je bilo, pitam. „Hebo si me”!- urla. Pa zato smo i dosli! „Nisam to htela tako. Ispalo je kao da me bijes!” . Ne mogu da spavam. Nije mi lice isto u ogledalu. Ne mogu ni ni zube da operem. Počupao bi ih... Izlazim... Odem do Mravojeda….

Dvometras, kavgadzija i cuveni džeparos. Zajedno smo odrasli…Kažem mu šta hoću...Kaže: toliko i toliko. Ne pita zašto to tražim. Povećava sumu kad čuje šta sve tražim. „Ali ne sad. Meni je svejedno, ali će odmah znati ko mi je platio” - upozorava me... Ma hoću sad - vučem ga.. Kasnije, čekamo da Ćosa izađe. Nije krupan, ali (ponekad) ima ekipu sa sobom. Ipak, te veceri sam zatvara kafić.

Mrvojed prilazi, nogom udara Ćosu. Mlatne ga u cevanice. Povalimo ga na zemlju. Onda ga oderemo od batina. Cipeliramo ga kako i dolikuje. Povraca alkohol, pljuvacku i psovke.. Dajem mu na kraju „zlatni tuš” .Otresem pišu do zadnje kapi.. Mravojed mu krisom uzima novčanik. Baš me briga... Odlazeći, palim najslađu cigaretu u životu.

(Tačno godinu dana kasnije, kad je uveliko pucalo, Ćosa je imao jedan od bezbroj privatnih (uradi sam) logora za batinanje i istresanje dzepova. Setio se mene. Potražio me. Dobio sam pravi „zlatni tuš”. .. „Evo ti Ramizov orden” - reče moj veseli domaćin, izvadi pišu i zali me… )

GDE JE BIO FLAŠ GORDON?

I kada više nije bilo zemlje koja je izgledala neralno dobro da bi postojala, kao što kažu Trnoruzica i par penzionisanih istoricara, ljudi su (zacudo) umirali. Ramiza je, tako, umro negde u ratu. Izbegao u Novi Pazar. Navodno pluca... Mater sam mu sreo iza rata. „Dođi na kafu”...Sedimo. Ramizina slika na zidu...Iz perioda Politikinog „Zabavnika”, razume se. …„Od pluca je umro moj Ramiz” - kaže ona...A onda kuka: „A ja sve mislim prepukla mu dusa”. Place, rida.

Razmišljam o tome kako da zavrsim priču?

Prva verzija: Ustajem, pozdravljam se. Hvala za kolače. Odlazim. Dajem joj pre toga nešto para, jer živi kao bednica...Postujem volju moje matere koja je radila sa njom..

Druga verzija: N rakija za pokoj duše neće niz grlo… Listam jedan od starih „Zabavnika” i pitam se: Šta bi Flaš Gordon uradio onog popodneva kod Ćosinog kafića?

Onda vidim Ramiz(a)u. Osvrće se nesigurno u svom krombi kaputu, sa basterkitonovskim osmehom, da ga neko ne bi čuo. Naginje se prema meni i šapuće: „Ne bi ništa hebote miš! Obojica ganjate sisate crnke. Ajmo na kolače i bozu!”

/Iz zbirke: „Pornografske priče”/