Мој је отац ратник
Колиба му дом
Ко зна куд сад лута
У свијету свом

Прашти, грми, сјева
проходао мрак
страх низ врата лијева
злом одише зрак

А врата ће ђаволи
И на прозор крт
тату нитко не воли
тату воли смрт

Језу стреса шума
шуми вјетар плах
гдје је мирис рума
гдје је очев дах.

Умрли су отац
колиба и дом
али свијетом лута
душа им за мном