Svet se raspada.
Svuda naokole leže
krhotine nekadašnjeg vremena.
Niko više ne veruje u
restauratore grnčarije
mađioničarske trikove..
Sve amfore su otvorene
Sva vina su popijena.
Svi kitovi su ulovljeni.
U ovo vreme brodoloma
u ovo vreme bura
u ovom malenom čamcu
pokriven probušenom ceradom
pišem ovu nazovi pesmu
sad u ovom vremenu bura..
u nadi da ću moći
da je stavim u ovu bocu
i bacim u podivljalo more..
pa ako negde doplovi..

Barem do vrta dobre nade.
Barem.
Barem u nadi.

Zapravo nesvestan svoje
opozitne pandorske prirode.

Jer, kad izađu svi stihovi iz mene
ostanu sva zla ovog sveta.

U ovo vreme bura.
U ovom svetu koji se raspada.
Ovi stihovi koji plove
slobodn(o/i) kao vetar.