ПРИЗМА

1.

Беше
светионик
на том месту
светом

саткан од
светлости
што кружи
планетом

онај
што у себи
ишчепрка
зраку

вечно ће
да светли
у свеопштем
мраку.

2.

Једном беше на домаку снова
стари светионик што милује воду
сада на том месту: изба је без крова
дух што лута светом у уклетом броду.

Његов сан је саткан од олујних суза
зрикаве светлости што хоризонт пори
светлости што кружи изнад мореуза
уклетом планетом све док не изгори

Писано је онај фар што задњи бива
срећан што у себи носи влати наде
са дна ишчепрка реку са два слива
која крије зраку у коју свет стаде.

Баш тај фар вечно ће из ничег да ниче
а затим да светли све до катаклизме
смирај у свеопштем хаосу од приче
што бива у мраку изашлом из призме.

3.

Кажу једном беше на домаку снова што се руне
некакав стари светионик што милује воду као жену
нестао - сада на том месту: изба је без крова која труне
као дух што лута светом у уклетом броду утопљен у сену.

Посмртни његов сан је саткан од олујних суза разроке кише
од тракица зрикаве светлости што хоризонт пори по рубу
у мрви те светлости што кружи изнад мореуза крвљу пише
да лутаће уклетом планетом све док не изгори на стубу.

У пепелу писано је онај фар што задњи бива и који бива луча
једнако срећан што у себи носи влати наде и влати безнађа
на крају са дна ишчепрка реку са два слива која ће да откључа
тајну која крије зраку у коју свет стаде кад оста само лађа.

Вјеруј баш тај фар вечно ће из ничег да ниче да се клонира
и да лебди а затим да светли све до катаклизме која нас чека
кад дође смирај у свеопштем хаосу од приче кад из урне засвира
сотона што бива у мраку изашлом из призме по нултог човека.

М. Б. Р.