Noć

Noć,
doba samoće,
duhovi
na stepeništu škripe,
uskoro smo samo
ti i ja
i prošlost kao
pauk crni.

Znoj,
to su loši snovi,
šizofrena komšinica,
sivog lica,
iskrivljenog smeha,
udara u
vrata,
i kaže da me voli,
to je ljubav,
dok nož krije,
ona kaže da me voli.

Noć,
zajedno smo sami,
idi vidi jesu'l
zaključana vrata.
Ključ u ruci
stežem,
zlatan ključić, mali,
davno,
od detinjstva
štiti me od mraka.

Strah,
taj poznaniik stari,
smeje nam se jadnim
mornarima samoće.
Skupljam snagu, skočim
u sred noči tihe.
Što nam je sve prazno
prijatelja nema,
Pogledaj da deca
nisu otkrivena.

MC