Moja bašta

Moju baštu prodaću,
znam več sad, nekom strancu.
Arapinu crnom il vrednom Nemcu,
možda i mocnom Amerikancu.

Za šaku dolara,
za miris stolova dobrog kafića,
za deset ćevapa s lukom,
za sanduk nekog stranog pića.

Neka se mojoj odluci sjajnoj
sitne duse ne čude,
sve nek mi uzmu! sve mi je mnogo!
samo nek snove mi ostave lude.

Oko zemlje da porastu žice
neka prevrču i neka oru
neka pobiju sve gladne ptice,
leti da ostave izlaz ka moru.

Kad uzme stranac, moja će
bašta postati zaista plodna,
meni je svakako i sada mrska
ova sopstvena gruda rodna.

Gledaču gladan njihovu plodnu jesen,
tražiču odgovor u skupom piču,
evropskim redom sasvim ponesen
ja srečan prosjak na kraju biću.

Gledaču gladan, preziruć radne,
one što nemaju moju pamet,
neće me omesti ni plać dece gladne
snom o slobodi ostaću zanet.

MC