Starac Guraj



Starac Guraj sedi na klupi,

već dva tri sata

on tako ćuti.



Sa druge strane

bleda ko sena

sedi u miru njegova žena.



Doj crvene senke

polako blede

sumrak im mrači obrve sede.



Jedno su drugom

davno sve rekli

memušti jeyik su vremenom stekli.



Oh, slatki dani,

To smrtnih breme

Život je sada postao vreme.



Ti dani sreće,

I dani tuge
Nek strasti sada slamaju druge.



Njih dvoje sami,

taj malen vrt,

negde kroz maglu šunja se smrt.



Slab je taj život

Iz prošlih dana,

ostaće sam ili ostaće sama.



Pred počinak osmeh

prekida muku

Starici starac tad stisne ruku.



Dok suze blage

Polako teku

ne, ne bi oni novu mladost neku.



Kad živiš stvarno

I jednom samo

Sve ti je onda, istinski dano.



Njima je dosta njina života

u smrtnom biću

jeste neka lepota.



Ustaje tiho,

Ruku joj pruža

A njeno lice u mraku blista ko ruža.



Stari se grle, sami,

sred bašte male

dok zvezde gore, tiho se pale.



MC