ГРОТЕСКНА ПЕСМА

Јако си
извињавам се СТЕ безобразани и безобзирани,
али такав бити моја је улога.

Замолили бисмо Вас ооо
Краљевско височанство...
да не глумите Глупога Августа
јер шта ће однак , јелте , ова мизерија од изговора крај трона
тј ја да ради , заради,

дошла и рата и камата
у швајцарцима, банка захтев за нови кредит одбила,
хипотека ...
инфлација ...
нова и нова и нова партија ...
парница судови синдикати инспекције комуналци
ко ће све то да плати, ви не јер за себе
чувате парице

ви сте лепо сигурни на својим ловорикама ,
заслужним, војним, академским, пандурским, пемзијама
на време сте положај заузели, уновчили, обезбедили
давно сте се и родили
па сада нема места
од вас на врху триста, пардон због риме и плагијата Термопила
морам поправити
двеста ( мада мислим да вас има више , по слободној процени )

а остали ван капија
који нису ваша родбина
... на киши и сунцу

ма да
вама њихово стање не смета
једном је написана Бетовенова Девета па нека се врти
до краја постојања света
јер ако Вас се не случа пуцаћете као бајага Дагададададам
нећеш ништа да понављам БАМ БАМ БАМ

нико више несме ни да писне ни зуцне ни кукуриче

док краљеви седе по троновима

е па краљу

чини ми се да иде ( опет ) буржоаска ( генерацијска )

револуција

па кадна ће опет да буде нових а старих

Робеспјера и Марааа

и канда ће да ради, извинте

ги-љо-ти-на

макар и од од топика и реплика

мој Вам је искрен и добронамеран
савет да као и ја
од нових Наполеона и Кутузова
се лепо склоните
и следећи мој светли пример

БЕЕЕЕЕЕЕЕЖИИИИТЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ

ИСТИНИТА ПРИЧА

Сећам се ... пре дванаест или тринест година ...
не баш на овим
већ на другим страницама
песме је негде крала
и остављала као свима нама
а уствари за свога дечака
једна девојчица

није знала како да му се свиди
а сама није умела да пише
накрају је , скрушена, признала
да је како ти кажеш ... крала

само један је против ње био ... један, једини
име му знам али нећу рећи

њој је свеједно било
јер дечак ко дечак није ни схватио нити јој се обратио

тај један је против ње глас дигао

а нас не пет не десет већ сви смо устали
сваки шта је умео и како умео написали
чак су и мене разумели

стојах залудан
у филигран чекићем
ударајући

нешто слично су биле тада моја слова ... назови речи

бранили смо не разум,
већ слободу,
дигли смо се против мозга
у корист срца
и осећања и осећаја

бранили смо тада сви као један
не кажем да је ово исто као тада
немам илизија , а камоли нада
ја јесам луд али нисам будала
( цитат Џона Клиза 1968 у улози сеоског енглеско идиота
у Мони Пајтон Летећем Циркусима )
у праву си и ти и Емилија

... друга су тада била времена

једна јааааако дискутабилна дискусија

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/37/16624207/gotovo-ostavila-me.html?38

молим вас уплатите пензионо здравствено хонорар

и остало „аутору”

споменитог правца