Мене фасцинара један, по мени централни, моменат ове проче горе.
То је тренутак када уз помоћ аналогије мрава који иде по папиру
гледаоцу се покушава везаност за дво-тро димензионално кретање
и постојање.
У тој секвенци филма стоји слика брода који око себе ствара
мехур који је уствари црвоточина , а онда се прелази опет на
слику класичне црвоточине као дво димензионалног круга
( лепо објашњено у филму ).
Уз кобинацију са упетљаним честицама тј два апарата од којих је
један овде а други негде тамо сваки са својом честицом
реализација изврнуте али ипак свести де факто је могућа,
мислим научницима који се тиме баве.
Тако се може и материја повезати.
Са једног краја је пита од вишања ... са другога свесно биће.
Два апарата промене бар код информацију тренутно једној и другој
страни и ето... пита је вамо а ми тамо ... хопла :)
Фасцинантно је, опет по мени, да све ово ако се споји са филмом
http://en.wikipedia.org/wiki/Contact_(1997_film)
где Џоди Фостер добија упутства за прављење 3Д машине која
спаја нашу планету са тамо неком другом 3Д машином све буквално
што би се рекло је на свом месту и логично.
...
