Тргох се из сна. Пођох руком ка очима.
Сузе. Плачем.
Јецам.
ТРУДНА САМ
Сад се обсетих зашто плачем и одакле и сузе и јецаји.
Лице ти старо ... средовечно ... иза лика нека млечна светлост.
ТРУДНА САМ
То си рекла ... у сну ... из кога се управо тргох.
Исто си и рекла пре ... колико беше петнаест , седамнаест... двадесет
година.
ТРУДНА САМ
Пре петнаест , седамнаест ... двадесет година незнам колико али
знам сигурно да је је прошло петнаест, седамнаесет ... двадесет
година и седам месеци од када си рекла
ТРУДНА САМ
Најела си се трешања. Оних раних из дворишта ...и заболео те стомак.
Ништа страшно ... ајдемо код лекара.
Теби све горе. Стари лекар каже трудница свака је размажена.
Тада нисам знао шта рећи ... а данас би знао шта је требало урадити
... сада је касно.
Пукло ти слепо црево.
Оде Милица.
Тебе некако спасио млађи лекар. Почетник, ученик ... стажиста.
После си сазнала да стари лекар кад те отворио само ...ѕастаде ...
и рече ...затвори.
ТРУДНА САМ
Рекла си ми у сну ... опет.
У крстима ме опет убада као ножем.
Већ трећу годину неки проблеми са живцима леђа ... ноге
Превалих се из кревета и одшепсах у кухињу ... да ме не чујеш како цвилим ... опет.
Доста ти је твоје муке.
Миоми . Цисте .
Натежем из креденца нову приспелу црногорску препеченицу.
Огањ ми се разлива телом... и опет видим твоје лице ...
а иза млечно бела светлост...
ТРУДНА САМ