имаш дар , као неки , да оставиш другога без речи

на књижевности имате
пар сунаца, језера, травки

а ти бирај шта си

са или без љутње морам да се држим онога што умем и знам
тмине и сенки

:)

једна слика вреди 100 речи

а ево цео филм !

http://www.youtube.com/watch?v=Jzn38u1lVgM

суза
људскости обзнана
на образу Црв Језика
суза
погледом изазвана
на море војске Саурона
суза
басом дубине Сарумана прозвана
да је свануло последње јутро
за Човека

РОЂАЧКА

писамце само ово да ти дотурим
да те обавестим
да само од себе постоји
још једно зрнце светла и мрака

не да смо ти и ја, неки други добили
већ да су свима
Сестричину или Братаницу
поклонили

ко?
ненам
нисам био или при себи или само просто ту

чуда не постоје
и нисам јој Деда
јер није ми дато бити икоме ни Отац и камоли Тата

али морам
ово писмо ти подтурам под затворена врата
испод врата која морају
због мојих дела
остати чврсто и заувек забрављена

ОГЛЕДАЛО

пред мене је стала
гуска са маском лабуда се огледала
прво да се не увреди ( иако се већ нашла увређена )
гуска и гуске су вредне
јер гуска и гуске су гакањем спасиле ( привремено ) РИМ
овде је међуслици крај па да наставим
ти мени одраз а ја теби лик какав
хоћеш нећеш вратим
још се лепо молим уз поклон и након лик и одраз извини
а ( можда ) не зна
што други види
да су делови царства палога сажежени
само да би се ледењак ледени
у пару дао претворити
и њена ручица крило могао проћи
да се не повреди, да се не повреди
морали смо стакло у мембрану претворити
када се козица изазвана рошћићима залетела
свој лик, што јој се руга да чвокне
пошто сте се лепо одбили и сели на оно на шта и сама царица седи
изволите шне-нокле

СЕНИЦА И БУНДЕВИНО СЕМЕ

Суше нам се на тераси бундевина семена у корпици.
Сезона је па спремамо свавкве ђаконије од бундеве.
Од најукусниј и највеће изаберемо семе да имамо догодине.
Гледам лишће јабуке још неодпало што чека почетак зиме.
У познатој синусоиди долете лоптица.
Као на опругицама доскатута до корпице.
Оштар кљунић, црна капица и кравата, бели образи,зелени сако...
Парус Минор Мајор , сница мала велика незнам, нисам експерт.
Окце антрацит. Гледа има ли ишта опасно.
Знам зта је намерило гладно окце и стомачић. Бундеве.
Скок ... скок скок ... ето је код корпице. Кљуц.
Нека је. Мека једе. Иде зима. Њој више треба него нама та бундева.
Уосталом има пуна корпица ...

Идем кафу да закувам ...

Вратим се да видим да ли је неки лист са јабуке опао ,
да проверим како иде гозба ... кад тамо не доручак ручак вечера
баханалија ...оргија.

Не јато , већ банда ... све семе бундеве зоба.

Иш бре ... разлетеше се крила ... а у корпици ... девет семенки.

Добро смо се извукли овога пута, таман за двориште.
Унео сам преоостале семенке у стан да се суше.
Чудо ... остале су оне баш највеће и најлепше.
Да помислим да су их сенице прескочиле из неке пажње, сумњам.
Пре ће бити да су биле тако велике претврде да их отворе изпрве...
Мада да сам их оставио сигурни би и оне дошле на ред.

немогу јер несмем епитаф онај да прљам
онај епитаф за једну малу девојчицу
умрлу
убијену
да будем патетичан и прост ... у мајчиним отровним го...
ипак не могу рећи а ви можете следити ток мисли стихоклепца
какав бре Чекспир
каква бре трагедија Ромео и Јулија
ово је Епитаф
за нерођене
за недосањане
за згасле надомак светла

Мај.
Средина маја.
Сезона парења је окаснела.
Пропланак још има по крајевима снега.
Јутро је прошло . Рано подне.
Главоља је заузео на пропланку централно место.
Није ни чудо.
Види колики је . Иде ... а сви му се склањају.
Све коке са ивице пропланка не скидају поглед са његовог плеса.
Звук који прави је саврчен.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Брже.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Још брже.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
...
Док каска отвара боцу и оштри клизи по овоме малом пропланку.
Ништа не види и ништа не чује сем самога себе.

ШТА СЕ ТО СТУШТИЛО НИЗ ПРОПЛАНАК КАО ЦРВЕНА СТРЕЛА

Ето помоћи мени у сред сезоне. Лисица , у пролазу, заскочи Главоњу
и покида му врат.

Пропланак је пра-зан. Ајд сад мало ја .
Како оно беше.
Вадичеп, ошшшштреееење, папак ...
гречка
Копита копита вадичеп
ГРЕЕЕЕЧКА
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
аха
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
брже
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.

Са ивица пропланка је остало пар неугледних кока,
али овакав ко ја таман им је пар.
Ајмо сада слалом леееево деесно леееевооо упс ...
Саплетех се о гранчицу.
Шта ако је моја несуђена видела . Има и она да ме шкартира.
Није . Срећом . Начла је или заостао жир или мртвога миша,
па баш је стигла да види кад сам ја рашурио крила да ухватим
равнотежу . Још сам и добио поен на уметнички уисак.

Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.
Коњска копита , вадичеп , оштрење косе.

Биће тетребића... а можда и неће , ако лијина комшиница сврати.

ПИЛОТСКА

из дубина подшемнога хангара
шујем како се одвали понекад камен , бетонска плоча
са плафона
бубња
неко време одјек
ехо
а онда престане

тишина

ЧАС ВОЖЊЕ

Седамо у расклиматаног Југа 45. Понешто већ знам.
Ручна квачило гас. Иде некако. Да бих добио посао
морам да положим .
Возамо се лево десно десно лево по Земуну , а упекло проклето
сунце. Иако сам све паре једини уплатио добијем најгори термин.
Идемо на Т раскрсницу. Са лева њима црвено.
Испред стадион Галенике. Десно она земунска телефонска централа.
Условно зелено. Продере се инструктор .. АЈДЕ БРЕ ВОЗИ ШТА ЧЕКАШ.
Ја по команди ... ГАС.
КВРЦ
Притиснуо он своје команде а испред нас пролете ЗЕЛЕНИ СЛОН.
Аутобус 83. Не би ни прикочио само би нас унео у станицу.
Е САД СМО МРТВИ
Каже инструктор.
ТО ТИ ЈЕ НАУК ДА НЕ СЛУШАШ СВАКОГА КО СЕ ДЕРЕ
И одвали ми шамарчину да упамтим.
Другачија времена

РОЂАЧКА

хајде потруди се Милице
мало
одкад су ти дали ово име
она моја сва као да је поново жива
ајде Миии лиии цееее
нсамеј се
ево ставили смо ти сада и златник под јастук
развуци те крајеве усана
па макар и у онај за сликање осмех
Милице
ставићу ти следећи пут чварак под јастук
па да будеш дебела па да те нико неће
ставићу ти наочаре па да само читаш
и да те опет нико неће
ставићу ти књигу па да пишеш, цео живот, тужне сретне, о другима приче
па да те опет нико неће
Милице Ми-ли-це

...

Алекса мани се детета видиш да му се спава .

ФОКУС

Седим у овој столици за непокретне. Окренули ме да гледам како
снег пада. Мисле ваљда да повољно утиче на моје стање духа.
Пахуље свака једина јединстве лелујају пред прозором.
Нека стрелимице пролети. Нека се клати лееееевоо дееесно.
Нек полако вертикално пада као да има падобран.
Када гледате пахуље цео дан почнете да видте разлику у њима.
Сећам се када сам радио на блиском истоку по песку сам знао
у ком смо делу пустиње.
Шнате ли да кажу да има више звезди него зрна песка на Земљи.
Кој их само преброја.
Неки као ја овако пред прозором ... једна пахуља две три ...
Рука ми на постољу испред мене, оном на који стављају храну,
у руци крејон и чрчкам по папиру.
Цртам гуску.
Зачто гуску. Па да кажем и лекарима и сестрама да ме накаче
на неки апарат а не да се овако упишавам сваки пут у пелене
па да ме перу.
Имам и ја ваљда неки понос и статус.
Али невреди. Од оног задњег мозданог удара нешто се превезало
у глави и ја цртам гуску ... али не ону медицинску већ праву
белу како лети.
И то прилично добро право да кажем за шовека са
тешким можданим ударом.
Она млада докторка Милица дође па се диви .
Па како је то лепо. Па какав прогрес данас.
Па фино ето биће вам боље. Само ви наставите.
Мора да се сећате када сте ловили птице па сада их цртате.
И тако сваки други трећи дан.
НЕ-ВЕ-РО-ВАТ-НО
Искрено никада нисам видео у животу глупу гуску .
То су јако паметне птице.
Уосталом све птице су ми некако срцу прирасле.
Да убијем неку ... ужас.

Али ова лекарка, Милица ... е за такве људи имају онај епитет

птичији мозак.

Отишла је. Ајде да поново бројим пахуље и престанем да цртам.
Ако се нешто опет кврцне у мозгу ко зна шта ће из крејона
да испадне на папир.

Жива је Милица.
Жива и здрава. Седи у оном свом малом кавезу ћумезу.
Мало се и придиже ручицама.
Румена.
Брат извадио неку ракијштину па славимо.
Важим ионако за пиајандуру који свашта гута па ћутим, а слагаћу
ако ме пита кава је .
Ушим Милицу овако издалека да се плези.
Снаја ухвати мене и милицу у немуштом споразумевању и
таман овлаш испусти овал на сто, да се примети , а не прави сцена.
Гледам брата, а он се мало чуди јер неразуме али већ га
је пиће ухватило и повукло расположење назад ка срећи.
За три године већ је пет пута био у Сибиру.
Раде електране. Овде нема леба .
Враћа се сваки пут све сувљи и сивљи.
Само још једном , каже.
Знам добро то још једном ... до прве прилике.
Ухватим прилику и понудим Милици мали прст.
Кажем гризи. Неразуме . Ја покажем гримасом.
Угризе . Змија . Она два зуба утера под кожу са лакоћом.
Горња гола вилица јој послужи за ослонац.
Очи Милице се променише. У мах постадоше снајине очи.
Под оним оком искочи вена.
На секунд.
Мало крви потече из прста.
Потом јој се очи опет вратише као пре.
Оно једно мало разроко ка носу, као у покојне мајке.
Пусти прст и издужи лице као да ће заплакати.
Почнем јој тепати Милице Мико Мићо ... немој.
Ниси ти крива . Сам сам тражио.
Мора се платити некада цена да се види шта се крије изнутра.
Све ћу је наушити и да псује и да пљује... кад дође време.
Изађем на трем код свих.
Она моја мало насмејана , али изморена ...
Мораћемо мало у бању што пре.

МАРАТОН

Пораз.
Персијанци надвладаше. Прегазише све.
Спартанце, Јоњане, Доране, Тесалијце... потопише Атињане.
Пораз ... потпун.. коначан.
Вест преваљена преко мојих усана не доспе до прашине Беликога трга.
Распе се у маглу по очима мушкараца.
Они који нису могли, смели, требали , млади, стари,
перу, математици, астрологији вични ...
они мушки што су остали клате се под бременом вести.
Понеко сео, пао ...

Вриск. Не вриск ... песма... цика...
За име свих са Олимпа шта је ово

Жене ... жене певају

Певају јер им је доста варјача и пракљача док перу за филозофима,
доста им је да спремају последње оброке и крпе исцепане тоге
ратницима ...

Са бодежима ножевима иглама за плетење аванима кренуле су певајући
смејући се ко сумануте, а свесне, неком другом свешћу ...
изашле из бурета ... истрчале
на преостале мушке.

После пира ухватише се у коло играјући и чекајући нове
зоре ... сачињене од слоноваче и злата.

Јутра у којима ће бити на постољима и пијадесталима .

Поднева у којима ће их обожавати онако како заслужују

самим својим постојањем ... као богиње.

ПОРОДИЧНА

Расте Милица.
Као свака трска... из воде.
Иста стасом брат ми и снаја.
Оно око идаље мало ушреге, братова и моја мајка.
Прескаче преко свега и свачега
аикидо џудо кошарка одбојка пливање тенис виолина клавир певање

Једва чекам да дорасте до Ојлера и Де Броља ... .
Лако је бацакати се и њиштати споља , тело нам је и дато за то
али док људско биће изнутра не почне да кликће цакће клокоће као водоскок метроном сат , док се не подеси и проради мозак ... све је
напола.

Она моја весела. Сунце и светлост.

Чекам.

ФАМИЈАРНА

Скроз смо се одродили.
Брат и ја.
Читам по новинама да је основао увозно извозну фирму
за неке бројаче грејаче трансформаторе генераторе...
Дрма и економски и политички.
Одавно , већ десет година, смо на планини од смрти друге,
братове, Милице.
Ова моја је добро. Хвала јединоме. Мрашава али румена.
Поред нас дошли неки Руси Францужи Италијани Немци.
Подигли смо куће ... ко од сламе ко од камена.
Направило смо велики резервоар , ископали чак и превише бунара.
Нека ... нек се нађе.

Гледамо Ртањ.

Чекамо.

ЛИЧНА

Браним овај извор нафте негде у арабији.
После општег пржења истока запада севера и југа цео свет се вратио
50-так година уназад.
Срећом нису будале употребиле нуклеарке или вирусе да поморе
и затрују свет преко мере .
Млатили су се неким таласима зрацима.
Битно је да нема више великих играча.
Остали смо ми мали да се сналазимо и опстајемо.
Браним овај извор са мојом гуском.
Гуском дебелом. Кад су је правили дали су јој име Галеб.
Мени је лепше гуска.
Јавили ми да врапци крећу .
Да их има девет и да се провлаче кроз неке долине ... даће ми већ
локацију.
Ма моја гуска ће растурити врапце као и сенице без проблема.
Могла би и тетреба скинути ... лешинара мало теже ...
али не би ме издала... ваљда.
Њих девет значи.
Крстарим по долини и чекам да радари блипну сквикну ...
да се огласи гуска.
Ено их.
Сад брзо . Не као кунг фу филм ... млаћеље до зоре ... плес смрти.
Ма какви ... секунд ...ударац...остало седам ... још трен
...остаде три ... иииииии ... пљас... последњи.
Пет минута све готово.
Онај задњи ме закачи. Моја гуска шепа по небу .
Она ме није издала али ја морам њу.
Катапултирам се... приземљим.
Е фино . Сад не знам где сам. Имам локатор али док ме нађу ...
Буба марама ...дебелим хеликоптерима спасиоцима треба време .
Морам да нађем неки орјентир.
Тамо је неко дрво ... шта ли .
Ако је одавде оволико какво је тек близу.
Дрво , у пустињи, само , онолико ?
Дошао сам до стабла и по кори не познам шта је.
Баобаб није. Дебео јесте .. и дебљи од баобаба
,али баобаб није овако висок. Горе разгранат као манго или орах.
До лишћа ми не досеже поглед, али ово опало личи на смокву.
Кора као у брезе ... бели се ...
Горе високо виде се плодови ... ако се одавде виде колики су ?
Плаве се ... шљиве ?
Немогуће !!!
Немогуће дрво .
Нема везе ... сачекаћу овде ... наћи ће по њему.
Како га досад нико није приметио?
Мора да је изникло после оних чудних оружја.
Паде ми на памет да урежем своје име ... глупо .
Нагрдити овако јединствено дрво.
Оне моје име да урежем ?
Глупо је без мога имена .
Знам ... урезаћу Милица.
Милицина шљива.
Само што сам запарао кору ... један рез.
Неко врисну . Испустих нож. Будало .. шта си направио.
По белој кори крв.
Будало будало будало.
Чим ме покупе враћам се кући да видим ону моју.
Сада је мај и трешње су никле. Она моја воли трешње.
У седмом је месецу па таман да јој се нађем.
Доста је пустиње ове године.

ЧАС ВОЖЊЕ

ДАНАС ПАРКИРАЊЕ

Дерња се инструктор

Какво паркирање?

НЕ НА ПОЛИГОНУ КАО ОСТАЛИ МАМЛАЗИ ВЕЂ ОДМАХ НА ПАРКИНГ
И ТО ПРЕД СОЛИТЕРИМА

Куда?

НА НОВИ БЕОГРАД !!! ГДЕ ИМА НАЈВИШЕ СВАКАКВИХ ВОЗИЛА.
НЕЋЕМО НА ДЕДИЊЕ ВАЉДА . ГДЕ СУ ТАМО СОЛИТЕРИ ?!
ПУНО МЕСТА...НА НБГ
ПРАЗНИХ ... ПУНИХ ... ИЗЛЕЋУ СВАКВИ.. ЖЕНЕ... КЛИНЦИ
БАБЕ...ВОЗАЧИ ПЕШАЦИ... ТАМО ИДЕМО

Кретен. Опет у подне . Поднаво подне . Па јел може ујутро бар једном.

ШТА ЋУТИШ? БОЈИШ СЕ ? ЗТА СЕ БОЈИШ? ПА ТИ СИ МРТАВ!!!
ОДНЕО ТЕ 83 . ТВОЈЕ ИМЕ ЈЕ ИЗБРИСАНО . АЈД НА ПАРКИНГ.
Е САД ... ВИДИШ ОНА ПРАЗНА МЕСТА . ДА СЕ УПАРКИРАШ РЕДОМ У СВАКО.
У ЈЕДНО НАПРЕД А У ДРУГО УНАЗАД. И ТАКО РЕДОМ ДО КРАЈА ОВИХ
ПАРКИРАНИХ ДЕСЕТАК ВОЗИЛА И ДЕСЕТАК МЕСТА. АЈД ПОЧИЊИ КАПЕТАНЕ.
ХОЋЕШ ДА БУДЕШ ПИЛОТ?ИДЕШ У ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ?... НЕМА ВЕЗЕ
ПАРКИРАЊЕ ЈЕ ЗАКОН. И АВИЈОН СЕ ПАРКИРА

Целих четрдесет пет минута унутра напоље гуслај лево десно
кочи ручна , могао је мождани удар да ме стрефи по оној
врућини. Онај се дере из хлада и смеје

АЈДЕ КАПЕЕЕЕТАНЕ... АЈДЕЕЕ НЕМА МУКЕ БЕЗ НАУКЕ ...

Људи гледају паркинг, из сигурности солитера,
криза не криза краду, из потребе, забаве.
Почели да премештају кола даље од ове будале која покушава
никога да огребе и чека да прође четрдесет пет минута.
Знам биће ми горе у животу. Све ће проћи Све ће проћи.