Forums : Književnost

Comment
Stolica
100-N
2013-11-25 08:20 PM
STOLICA

Ovo što ćete sada pročitati nije kratka priča, nego kratki mit.

Zašto mit?

Događaji se dešavaju izvan historije, dakle bezvremenski.

Ovo je pokušaj, baš kao što je mit pokušaj, da se pojave objasne, ne razumom, nego emocijama.

Nebo je urlalo na zemlju, baš kao pijan muž na ženu. Vjetar je pravio nerede i jezivu buku, kiša je rominjala, a zrak je mirisao na prehladu. Pogled joj je bio usmjeren ka prozoru tramvaja, niz koji su se utrkivale kapi kiše ka dnu, baš kao punoglavci ka maternici, ali je u mislima bila daleko van tramvaja. Nije mogla prestati misliti o njemu. Po prvi put, u njenu harmoniju života naselio se nemir. Oči su joj rasijavale svjetlost, u stomaku, leptirići su slavili život.

Upoznali su se na koncertu Arsena Dedića. Svirala je „djevojka iz mog kraja”, kada ju je snažna muška ruka upitala za ples, a zatim se nježno spustila na njene kukove.

Te noći su završili u njenoj sobi; ona, stranac, načeti trosjed i… prvi put.

Taj stranac je vremenom evoluirao u čovjeka kog voli, koji je i sada čeka u toploj sobi.

Žive već dva mjeseca skupa. Jedva je čekala da ga vidi, da se odmah skine, još na vratima i skoči na njega, baš kao u podzemnu rijeku Letu – rijeku zaborava.

Jer, doista, onog trenutka kada se puštala njegovom tijelu, zaboravljala je na probleme, na užasne dane na poslu, na život, na sve. Zaboravljala je
čak i svoje vlastito ime – u tim trenucima sebe je nazivala boginjom.

Ona je završila medicinu, šest najljepših godina života u mukotrpnoj borbi sa školom, ali nije bilo posla kao doktor, tako da je radila kao medicinska sestra, na jutarnjoj stolici – dakle, radila je sa govnima.

Svaki dan, svako jutro, novi ljudi, nova govna.

Gledajući pod mikroskop, pomoću stolice, mogla je vidjeti stanje tjelesnog zdravlja.

Kao neka vrsta proročice koja gleda u … „stolice”. Divno, zar ne?

Toliko propuštenih ljubavi, izlazaka, derneka, zabave, toliko učenja i patnje, da bi dobila „posao iz snova”. Divota!

No, on ju je volio onakvom kakva zaista jeste.

Nije mu smetalo što ona radi sa govnima, u jednu ruku (u obe!) i on je radio sa govnima (državna služba). Ona je bila žena njegovog života,
želio je njenu djecu, želio je sa njom (b)rak, al’ nije znao kako da joj saopšti…

Stigla je kući…

Stan je plamtio od ljubavi cijelu noć. Po mitologiji plemena Navajo, ona je te noći postala Promjenjiva Žena (majka čovječanstva), a on Dugovječni Dječak koji joj je udahnuo „ljekovitu životnu silu”, sveti glas.

Jutro je.

Sunce obasjava mokru ulicu. Miris kafe i duhana miješa se sa srećom.

On se žali na bolove u stomaku, na crijevo, boji se bakterije, pa joj u maloj bočici daje stolicu, da odnese na posao.

Ljubi je na vratima, grli.

Opet sreća.

Na ulazu u bolnicu, jedan mahmurni golub na veoma uzbudljiv način (iz zraka!) šalje prvu jutarnju stolicu koja završava na njenoj cipeli.

Osjećaj poniženost i bezvrijednosti joj preplavi tijelo.

Osjećala se grozno, gore od šamara!

Sjela je na stepenice i počela da plače!

Rasulo, lom u srcu, slom u glavi.

Ovo je bila stolica koja je prelila čašu!

Okružena našim najgorim proizvodom, najsmrdljivijim! Kroz kanal njene podsvijesti ulijevala se suicidna misao: skočiti u bazen pun stolica i nikad više ne izroniti!

„Život je jedno veliko govno, pun govana!”, mislila je, brišući suze i popravljajući šminku…
Tanjuska-c
(na)
2013-11-25 09:53 PM
Bravo...mnogo interesantna prica
AleksaJ
(.)
2013-11-26 06:23 AM
прича је половични половни дрек
Minodora
(kustos)
2013-11-26 12:52 PM
Aleksa, ne ulazeći u ocenu priče,
moram da pitam - zašto si uvek oponent?

Ne očekuješ valjada da smo svi na tvom nivou
kada je u pitanju pisana reč,
ili još više, dalje...
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 02:32 PM
Moje simpatije za ove minuse...znaci ipak se i dalje ovde cita...objasnila bih zašto si me svidja ova prica ali me nekako mrzi jer mi se ne da upustati u razgovor sa neim ko ne odgovara na komentare .
100-N
2013-11-26 03:17 PM
Aleksa, brzoplet si...
Tanja, vidi se da imaš smisla, prica je nagradjena, izostavio sam namjerno kraj.
Minodora, pametno kao mnogo puta do sada.
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 03:30 PM
Mene je kupila u startu ova recenica

Nebo je urlalo na zemlju, baš kao pijan muž na ženu. Vjetar je pravio nerede i jezivu buku, kiša je rominjala, a zrak je mirisao na prehladu.

Divno povezana radnja u odnosu na jedan nus produkt ...kao sto je stolica. Kada sam zaglavila u bolnici...sa slabim izgledima na pozitivan ishod, shvatila sam da se na kraju sve svodi na to o cemu ti pricas...shvatis da tvoj zivot zavisi od tog govneta. Nadam se da shvatas ovo o cemu pišem...jer ja sam shvatila i tvoju pricu na sličan način.

P.S. hajde dopisi kraj...bas me zanima
100-N
2013-11-26 03:58 PM
Evo Tanja, krtko i jasno:
100-N
2013-11-26 04:03 PM
Obukla je svoju uniformu, izvadila stolicu Dugovjecnog Djecaka i stavila je pod mikroskop.

Stolica se presijavala!

Pogledala je malo detaljnije, zatim je stala, nakon čega joj je srce jako vrisnulo, krv je
pocela da kljuca, a suze su joj niz obraze umivale osmjeh...

Prsten joj je bio malo tijesan, ali je stolica učinila svoje!

S Milanovic
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 04:04 PM
hahahahahahaha...bas ubitačan kraj...bravo
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 04:09 PM
A evo i dokaza da se autor ne hvali u prazno

http://www.bug.ba/laureat-prve-bugojanske-važe-senad-milanovic-sa-pricom-stolica.html

:)
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 04:11 PM
izvinjavam se, evo opet linka

http://www.bug.ba/laureat-prve-bugojanske-važe-senad-milanovic-sa-pricom-stolica.html
Qubic
2013-11-26 08:08 PM
(T), sve zavisi šta su ti davali u bolnici i da li si imala predanesteziju ili nisi, postoji zanimanje „anesteziolog”,.. i oni sa razlikuju od bolnice do bolnice, od slučaja do slučaja. Kad sam prvi put bio u jednoj takvoj (bolnici) /privatna/ (ne racunajuci onu iz detinjstva), predanestezija je bila tako dobra da sam pozeleo čitav svoj zivot da ostanem tamo, sve mi je bilo potaman, ne znam šta im je to bilo ali ništa do tad nisam tako dobro osecao /čak i med. sestre su se smejale (čitam im sa usana) 'nije to do tebe budalo, to je do supstancije'/, a anestezija je bila tako dobra (strsna), da sam se mesec dana kasnije stvarno dobro osecao, pa čak i posle toga...
drugi put, (isto privatna) zaista nije bilo loše,.. ali treci (public), a morao sam tamo da idem nešto naprecac, prvo sto sam osetio bilo je uzas (te) anestezije, dan dva kasnije poceli su da me hvataju oni, anxiety, panic attacks, ect. ect... (i to je potrajalo godinama, čak i danas, nikad se nisam 100% oporavio)

...

Što se same price tiče prica je dobra, ima sustinu i smisao, ali je zaista degutantna, izvini ali je zaista zaista... (jel' se tako to kaže?..)
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 08:20 PM
Qubic, ti me totano iznenadjujes, nekada pricas super a nekada tako nepovezano da po nekoliko puta čitam šta si napisao i šta si hteo da kažeš. Nisam mislila na nikakvu predanesteziju. Mislila sam na onaj osecaj kad pacijent lezi u krevetu bespomocan na Intezivnoj nezi kad ne može niti da ustane niti da obavlja sam fizioloske potrebe. Tada kada prvi put covek cveni jer mu kao odraslom, da izvines drugi ljudi brisu dupe ..tada covek shvati šta drugi ljudi rade za platu. A onda posramljen shvati kako je samo jedna velika vreca govana ( ovo su moje reci za sebe ) i i nastavi da jede „govna” u sebi sto zbog svojih gresaka sto zbog tudjih.

Eto toliko o tome...a to što se drugi libe da govna nazovu govnima to je njihova stvar. I pricu nisi shvatio..ocigledno jer je veoma sarkasticna i ironicna ili sto bi rekli ljudi ..i u govnima ponekad zna da zasija zlato :)
100-N
2013-11-26 09:07 PM
Svaka cast Tanja!
Qubic
2013-11-26 09:40 PM
Ih ta nemojte kasti peee :)

Tu se ne radi o zlatu nego o zlatnom prstenu (zlato je symbol zakona), braku, i stavljanju istoga na prst, prica je inače veoma duboka i ima jako puno smisla, mogao bih otome da pricam danima, ali izvinjavam se, mene dotacinje samo do jedne izvesne mere i granice.

Preziveo sam i gore stvari i sve pripada proslosti, neću sad da se kacim tim, svojim identitetom, a znam da ima i gorih stvari koje nikad nisam (doziveo i ) preziveo. Na primer Goli otok i jedenje istih (javno), direktan prenos.
Qubic
2013-11-26 09:50 PM
Sve je imace lepo upakovano, kao i sama ta reč „stolica”.

Ljudi rade sa rukavicama, veoma su navikli na to i dobro su placeni,- slobodna volja/stvar njihovog izbora (ili neke njihove nužnosti sa kojom ti ili ja, /ili bilo ko drugi/ ne mora da ima bas nikakve veze), a to da smo mi 'vreca govana', izvinte molim vas, nismo.

:)
Qubic
2013-11-26 09:57 PM
Nek si ti (T) ziva i zdrava, i nek/da zaboravis to :)

Bog te blagoslovio, ako tako mogu da kažem!
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 10:04 PM
Pa ja sam zato is tavila u zagradi da to mislim za sebe...ako ti nisi mislio o sebi tako , svaka cast. I kakve veze ima Goli otok sa ovom pricom? Volim kada ljudi mogu sebe kroz pricu da ogole a da budu iskreni i nepateticni, jer patetika uvek skriva losu i iskrivljenu sliku o sebi.
Evo vidim da si se zainatio, pa posto ja volim da slikam pokusacu da ti skiciram...eto vidis ova žena u prici je zaista ogorcena jer samo u nekoj banan državi doktor može da ne radi kao doktor nego kao laborant na promatranju stolica. Samo kod nas, samo kod nas ( time mislim na bivšu Jugu) radnik u državnoj sluzbi vodi ljubav na nacetom trosedu.
I ona razocarana jer je verovatno protracila mnogo, mnogo godina dok nije postala doktor ( i mnogo protracenih trenutaka kada je mogla strasno da ljubi nekog pre ovoga državnog sluzbenika) i naravno kao svaka normalna žena ocekuje i brak... zar ne?
A ono umesto te sreće ona svako jutro gleda u govna i cita o ljudskim sudbinama i pita se da li će ikada raditi u svojoj pravoj struci. A onda se i njen vatreni ljubavnik uplasi bolesti i ona onda treba da procita da je on ne daj boze bolestan ili čak smrtno bolestan i onda ništa od njenog braka i sreće.

A ono...mangup... a kakav će ... nego nas Balkanac pojede prsten i umesto da ga kao svaki normalan covek da onako na kolenima da ga na ovaj bizaran način...ali ipak ga je dao... i ona je na kraju zasjala od sreće. Šta znam mene je ova prica oborila s nogu jer sam se kao prvo zasmejala do bola a i zavrsila se srećno.

Jedina dilema je ostala ona za njenu struku ali polako...
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 10:08 PM
Hvala Qubic...ja sam hvala Bogu sad i ziva i zdrava i kao sto vidis veoma aktivna...jedino još treba da se priviknem na neke stvari i da se malo ugojim. Ali veruj mi takve se stvari ne zaboravljaju i nema potrebe jer se covek nauci postovati zivot i neke druge sitnice.

I tebi sve zdravlje ovog sveta...od srca
Tanjuska-c
(na)
2013-11-26 10:18 PM
100-N ( moram priznati da me ovako glupi nikovi nerviraju) umesto da kažem hvala, ja bih bila zadovoljna da nas pocastis još nekom pricom ;)
Qubic
2013-11-26 10:23 PM
on mangup, a ona ni fajf ni siks umesto da opere prsten, i ako je bas toliki problem stavi neku kapljicu maslinovog ili nekog drugog ulja, od parfeme ruze npr. i sl.,

Razumem ja pricu i sudbinu ljudi, u mojoj prici mene su stvarno udrogirali, osim taj zadnji put, a to sam kasnije I citao na internet da anestezija ime veze.

Znam „srećnike” koji nikad nisu zavrsili ništa od skole a eto ih sad voze mercedesa, i to kabriolet. Ja sa ljudima ponekad saosecam, da, doduse ne često, ali izvinte me sad, ja prema zivotu ne mogu da budem bas toliko sarkastican.

Prica ima poeticnu vednost, da, ali me nervira /samo/ to što je toliko bukvalna/banalna.
Qubic
2013-11-26 10:27 PM
Uostalom, najvaznija je ljubav.
Qubic
2013-11-26 10:33 PM
Još jednu pricu zašto da ne, ja znam da zivot nije lak i treba ga ulepsati sa necim pa makar to bila iluzija.
100-N
2013-11-26 11:46 PM
Jedan (ne)običan … nešto

Kod sebe imam samo dvolisnicu, hemijsku, upaljenu lampu i sam sjedim u spavaćoj sobi, u kući moga dede. I tako odlučim da vam napišem jednu (ne)običnu priču. Zbog ograničenosti papira, potrudit ću se da priča bude kraća.

Prvi tok misli koji mi navire jeste ona, kod nas u raji čuvena: „Joj, da mi je sad ona svemirska kaciga (po mogućnosti nevidljiva), al' samo da hvata misli. Da ih sve uvijek imamo tu, u kacigi, da nam ne mogu pobjeći ...”

Sanjao sam (tačnije izmislio, zamislio, kako god hoćete, možda čak i doživio, da ja i Dario Džamonja sjedimo za istim stolom. Negdje, ispred neke sićušne kućice, u bašti, na selu, za drvenim stolićem i klupama (slično onome u „Ono malo duše” kad rahmetli Zajim Muzaferija priča o nastanku čovjeka), pijuckamo kafu (Daco ne bi bio Daco da uz to ne pije neki vinjak i ne gleda na flašu ispred sebe kao „polupraznu” i žmari cigarete pripaljivajući ih jednu na drugu ...) i razgovaramo.

Već je kasno, ili rano, ne znam (tražim mobitel ...), 5:07 je ujutro ...

Idealna prilika da odzvonim djevojci, zatvorim oči, zamislim njen i lik i polako se ušunjam u san. Papira mi svakako ponestaje (manje od stranice i po), a kao sam autor ove priče, ideje (za koju ne znam ni otkud mi), ne znam kako će se ovo završiti i koliko će trajati taj naš dvoboj. ...aji ga, ako nestane papira, pisat ćemo po koricama od knjige „Priče”, pa po komodi, jorganu, i tako dalje ... i tako dalje.

- Daco, da se kladimo da će me sutra probuditi pisamce na displeju od moje djevojke?

Prešutio je ... Da razbijem tišinu, nastavljam:

- Znaš i ona je ista kao tvoja Lin.

- S Taiwanda?

- Jok bolan, iz Hercegovine.

Nasmijao se ... Nastavljam:

- Ona je isto onako divna, sa njom sam uvijek nasmijan. Zamjera na ponekim sitnicama, al' valjda se samo brine. Ja njoj nemam šta zamjerit', osim što je mrzim jer je udaljena tih nekih stotinjak kilometara, a što ja nisam neki rokfeler i što nemam položeno (nemam ni 18) pa ne mogu da joj idem svaki dan i da je grlim i ljubim. Da je opet sjedeći u „konceptu – javnoj galeriji” u Mostaru (ne na istoku, ne na zapadu, nego baš u Mostaru), gdje je pila kolu sa puno leda, upitam, onako dok me pažljivo gleda:

- Jesi li moje?

- Najtvoje.

- Znaš li Daco, da smo mi isto biće, samo suprotnih spolova. Potpuno isti. Identični. Čak joj je i ruka skoro ko moja (a u raji sam uvijek imao tu titulu: čovjeka sa najvećom rukom) ... Da ti ne govorim o načinu odijevanja, razmišljanja, kako spavamo i tome slično (ha ha ha … Đole)

- Zove se Tea. Zaključili smo da joj je ime multifunkcionalno. Kao TEAatar. Ona jeste moj teatar. I ice TEA koji pijem. Dobro, sad sam malo TEAtralan ... al' to je kad se insan zaljubi. I znaš šta je u ovoj ljubavi jedinstveno? (postavljam retoričko pitanje, pa nastavljam)

- Jedinstveno je to što sam se ovoga puta ja zaljubio. Ne moja muška potreba, strast, požuda, nego baš ja. Dobro mislim, ima i toga ... Ne bježim ja od istine. Al' ovoga puta sam se zaljubio ja. I ona je. Znam to. Isti smo.

Daco je pripaljivao cigaretu na cigaretu, već pod dozom opijata, zamišljeno se razapinjao između misli i uspomena, onda je prozborio:

- Znam da se sjećaš one moje rečenice, onog mog pitanja, pa evo, postavljam ga tebi: „Zašto uspomene za sobom uvijek vežu osjećaj sujete?”

- Ne znam, pitaj Miljenka Jergovića (koristim se njegovim forama)

- Hahaha, upitat ću ga.

(muk)

- Nego Daco, sjetih se Avdine rečenice, pa ću je malo preformulisati: „Jesi li se to ispisao iz 'mrtvih'”?

- Nisam ja. Vi ste me ispisali. Moja Nevena i moja Vesna. Moje Sarajevo. Sarajlije. Ti. Svi ostali koji imaju moj lik, moje riječi, zarezane duboko u sebi ...

- I kako je gore?

- Ne žalim se. Fino je. Rajska raja. Vina – rijeke i rijeke. Al' ne opija, malo mi toga fali. I Sarajevo mi fali. Igramo remija, Mika i ja. Vidio sam i Majkl Džordana, ha ha ha, i šta da ti kažem ... Ima ga. Tu je i moj stari. Lijepo je. Svaki dan gledam svoja dvoja imena: Nevenu i Vesnu kako rastu. I sretan sam. I tebe sam budalo, gledao neki dan, kad si čitao onu priču „Ako ti jave da sam pao ...”. Dobar si bio, dobar ... Samo, polahko kroz život. Osmisli sebi tu kacigu. Bježi od samoće. Ona je najgora, pogotovo kad si sam. Veži se za ljude. Koliko god da se sralo i filozofiralo, ljubav je najbitnija. Nek' ti budu idoli ove stvaralačke „bitange”. Dobre su to duše, stvarno dobre. I gaji uspomene. Slaži ih na jednu posebnu stranu. Nakon svega, samo još one ostaju. Samo još uspomene vrijede ...

Nasuo je sebi još jednu, pripalio napola ugašenu cigaretu – i šutili smo.

Osjećao sam se sretan. Kao trgnut sa lutkarskih konaca. Slobodan. Vjetar je nosio sve sretne uspomene. Obitelj. Raju. Miris kose i dodir njen...

- Znaš li Daco, zašto uspomene uvijek vežu osjećaj sujete?

- Zašto ?

- Ne znam. Pitaj Miljenka Jergovića ...

Dario mi dođe nešto kao lektor mog života. Sve gdje bih trebao griješiti, nalazim u njegovim greškama

Ja kolika je ova hartija, svašta na nju može stat'.
Qubic
2013-11-27 01:02 AM
Lepo. Ima ironican (priznak), ton koji se i ne vidi. Slobodu. Srećan sam kad nosim sreću bas kao i ovu hartiju. (a o vetru čak da i ne govorim). Vidis kako umes i hoćeš kad volis i znaš.
A i ona prva ti je dobra (samo malo preteska za moju leprsavu narav).
Qubic
2013-11-27 01:13 AM
http://www.youtube.com/watch?v=s8QLsXDlmqs
Qubic
2013-11-27 01:46 AM
Sad jednu tajnu da ti otkrijem (mada ne bi smeo, ali kad smo već tu, sad kod te sujete /pro ili contra/),..
samo posebnima je darovano, ne svima, 'tamo' ili 'tu', da mogu da „putuju”,.. da vide i da cuju.
Tanjuska-c
(na)
2013-11-27 12:29 PM
Nadam se da je to tvoja prica. Podseca malo na skolu Sidranovu, ima one neke vezene orijentalistike i istocnjacke naracije u razgovoru sa kako sam ja shvatila mrtvim piscem ( možda gresim) . Dopada mi se kako pocinje i zavrsava recenicom Miljenka Jergovica, ja sam taj isti princip koristila u mom romanu. Moj stil, lagani, sa malo duhovitosti, mudrosti i zanesenosti.

Šta sve može da stane na papir...zaista, kad bi ljudi znali i kad bi znali kako je teško ispuniti tako mali prostor ponekad

Pozdrav
Tanjuska-c
(na)
2013-11-27 03:19 PM
Super je taj tvoj Dzamonja...heheheh
100-N
2013-11-27 04:01 PM
Samo nenacitane osobe ne shvataju pricu...
Tanja mnogo cita i mnogo piše...
Tanjuska-c
(na)
2013-11-28 11:23 PM
Pa ne treba biti nacitan da se razume nešto napisano...onako iz duse, iz grca, iz potrebe. A nekada se desi da se ljudi jednostavno „osete', da se 'dodirnu' . Eto ja sam citajuci to što ti pišes videla odmah da znaš kako se piše...kratka prica i drago mi je jer pišes o teskim stvarima na vedar način...sto je velika umetnost :)”
AleksaJ
(.)
2013-11-29 07:08 AM
сада је дрек подпун
Tanjuska-c
(na)
2013-11-29 08:34 AM
Pazi Aleksa...toliko si neprimetan sa tvojim glupavim komentarima da svaki put preskocim ko govno, sad sam se malo cipelom okacila o proliv koji si prosuo...bljak...ubuduce ću da pazim
AleksaJ
(.)
2013-11-29 10:13 AM
... значи не крије се у свакоме дреку некај светлуцавега ?
Tanjuska-c
(na)
2013-11-29 10:47 AM
Pa kod nekoga zna da zasvetluca ponekad ...u tvom slučaju nikad...sudeci po onome sto si prosuo ovuda...onako u prolazu
Tanjuska-c
(na)
2013-11-29 10:48 AM
Ups...opet zagazih u govno
AleksaJ
(.)
2013-11-29 11:07 AM
...

а мишљах да сам неко или бар нешто
Minodora
(kustos)
2013-11-29 12:27 PM
Može li se dozvoljenim rečima
izreći zabranjena misao?

Ovo je neprimereno...
AleksaJ
(.)
2013-11-29 12:41 PM
увек би требало постојати
двојство и дихотомија
укуса и афинитета
слободе и начина ... ваљда
AleksaJ
(.)
2013-11-29 12:45 PM
http://tekstovi-pesama.com/zdravko-colic/april-u-beogradu/14037/1/
AleksaJ
(.)
2013-11-29 01:03 PM
http://tekstovi-pesama.com/dino-merlin/sve-je-laz/15670/1/
AleksaJ
(.)
2013-11-29 01:08 PM
http://tekstovi-pesama.com/dino-merlin/smijehom-strah-pokrijem/15669/1/
Comment Remember this topic!
Looking for Unicorn Gifts?
.