znači svakako...i primedbe pomažu)) baš ti hvala .

Pa dobro, kad sledeći put dolaziš javi se ranije, daj mel pa će mo razmeniti telefone i dogovoriti se tu negde na putu ka Boki ili usput pa na plaži da proćaskamo uz piće. ..(razmeniti priče i pesme...dobra ti je priča))
Gledaj da to bude do maja jer kasnije idem za Bgd na duže... Kao što si prosudio ja sam otvoren za kontakte...U melu ćeš mi reći ostale pojedinosti jer ovaj tvoj 'nik name' mi nije poznat(možda imaš neki od ranije). Ja koristim samo jedan godinama i znaju me ljudi i po slici a neki i po pravim imenu.Pozz i srećno))

Može.
Kad se pročita ta 'nepročitana knjiga' sve će biti jasnje)) pozz

Aha...neverovatno dobroćudno dete...umilo.
jutros sam ga ljuljuškao na krilu
i


Uspavanka za dedu

Dao sam ti ruku
moj unuku.
Da se upajkiš
malo odmoriš

Ne mogu je izvući
stisli me tvoji prstići.
Ja sam ti se predao,
pored tebe legao,
ti si me zarobio.

Slušam kako dišeš
Na mleko mirišeš.
Sav si mek i topao
dobro si klopao

Nisi se ni javio
a ja se uspavao,
Ovako ćemo do zore moj Viktore.
N.S

O sanak tek sad videh))

Biće biće sve će biti kako valja.

Drago mi je zbog lepih reči i što smo na 'istoj talasnoj dužini'
a MALI PRINC

eh

Jedna od mjih najdražih knjga!!!
Čak sam je i doneo ovde da bude blizu uz mene.
Da mi ne pobegne dečija čednost i dobrota.

pročitao...

Hvala na izdvojenoj pažnji . Super si.
Predgradje je na Zvezdari ispod Cvetkove pijace sa desne strane bulevara gledajući ka Smederevu.I danas postoje male uske ulučice sa trošnim kućama...Obožavam.

Ako ne bude kod Djure biće kod Djere(u kafani 6 topola kao prošli put))

deo romana

...
SOVA

Odale su me krupne, buljave oči . Neko od drugova reče Sova pa ostade tako ali kad mi kažu Buljina pa još snažno zahukhću:
-Huuu!
E to je bilo bolno. Prava patnja koja me je terala pred ogledalo da proverim stepen ‘buljavosti’ i pomalo žmirkam stiskajući kapke. Ubrzo je spevana pesmica rugalica koja se koristila po potrebi ako smo u zavadi:
-Krca krca nova kola u kolima mlada sova!
Pa se onda sledi cerekanje a ja sam tad hteo da ‘puknem’od muke. Sav očajan uzvraćao sam im kako sam znao i umeo ali to je bila slaba uteha. Možda su oči krenule napred nekako u vreme kad smo svi u ulici počeli da učimo da zviždimo ili se varam. Sa dva , četiri ili palcem i kažiprstom tražili smo povoljan položaj da proizvedemo zvižduk.
Meni je napinjanje i duvanje pošlo za prstima tek sa po dva prsta obe šake i to na žalost sestara baš pred spavanje.
Zoranu ‘ćurki ‘je pala ideja dok smo po običaju letnjeg popodneva dokoni sedeli ispod kestena ‘gluvareći’ da urežemo naše nadimke na zidu za svaki slučaj da ne izblede iz sećanja. Da se zapamti za sva vremena. S obzirom da su se stariji lako složili, mlađi nisu imali ama baš ništa protiv da zajedljivi, uvredljivi nadimci stoje javno na zidu. Niko se nije ljutio da se napravi spisak. Čak šta više, uživali smo dok smo urezivali smešna imena kroz malter starih šupa koje smo gledali sve te godine. Prvi nadimak na samom vrhu lestvice bio je moj sa obrazloženjem da pametna sova uvek stoji najvišlje na grani osmatrajući svojim buljavim očima okolinu. Ha, kakva privilegija a išlo je ovim redom: ‘Sova,‘Draža,’‘Piša,’ ‘Fioke,’ ‘Krpa,’‘Ćure,’‘Repić. Dok je čitao nadimke Zoran ih je pevušio kao stih a Kosta ‘četnik’ kopao po mekom zidu šupe svojom malom britvom sa više operacija. Sedam veličanstvenih ili ‘prva ekipa’ iz ulice. Rekoše da je bolje zbog rime pesmice da Sloba do tad zvan (šifonjer, ofinger, orman) dobije finiji naziv ’fioke,’da suštinu njegove ukočenosti i nezgrapne građe ne menja jer ostaje deo drvenog nameštaja.‘Repić’ (Rade’krme’) mora da bude na začelju gde mu je mesto iz razumljivih razloga zato što je rep uvek na kraju a i njemu se izašlo u susret pa mu je ublažen brutalan naziv ‘vepar’!
Svi smo se smejali NAJZAD prhvativši nadimke sa olakšanjem bez ljutnje kao svoje.
Kakvo nezamislivo rasterećenje je usledilo posle toga.
-Jesam sova pa šta?