Zimska idila

U topoj sobi smo
pili jeftino spansko vino.
I nekakve smo kolace jeli,
tako se sada secam.

Mirisala je soba na cimet
i na neoprane noge je mirisala,
a mi smo sumnjali na jedinu damu među nama,
masivnu kulturnu radnicu
iz neimenovane istocnoevropske države.
U carapama.

Tek, nikom ne bese stalo da proverava,
Da covek malo bolje pronjusi,
ko zna šta bi kod sebe samog pronasao.
I svi smo zaboga ljudi.

A kolaci behu preslatki
i stari.
No, nije nam smetalo.
Bejasmo živi.

Neko pogleda kroz prozor, tek onako.
I gle.
Sve bese kao na slikama holandskih majstora.
Raznezismo se.

MC