zanimljiva pesma, kao da je predlozak za neku pop - rok baladu.

Cesto čujem da „treba biti ono sto jesi” i kako „treba slijediti srce”, pa me zanima šta to tačno znaci? Gdje spadaju moral i seksualni nagon - u srce ili glavu?

Čak i ako te srce navodi na nešto loše (prema drugom)? Razum ti kaže „nemoj”, ali te nešto (srce) tjera.. po vama treba poslusati srce?
Postavila sam pitanje, ne zato što ne znam šta žele reci oni koji se pozivaju na tu filozofiju, nego pitanjem da kažem kako to ustvari ne znaci ništa.
Ostavljam, naravno, mogućnost da me ubijedite kako neko (ekstreman slučaj radi lakse ilustracije) s nekom parafilijom (recimo nekrofilijom) treba slijediti srce ravno do groblja.

Znaci, sad već suzavamo izbor na „normalne” - voljela bih cuti tvoju definiciju mentalno normalnog, buduci da je od homoseksualnosti, pa skroz do nekrofilije prisutno i kod zivotinja, koji nemaju psihu poput naše, ergo, ne može biti rijeci o nenormalnom.
Postoje definicije da je sve eticki (i pravno) prihvatljivo i OK između dva odrasla covjeka i po dogovoru - međutim, opet problem: šta reci za onu dvojicu ludaka u Njemackoj sto su dogovorili da jedan pojede drugog?

Dalje, ne slazem se sa time da nekrofili zivo pretvaraju u mrtvo (prije da je obrnuto, jer mrtvo tretiraju kao zivo), ali to sad nije ni važno. Nekrofiliju sam pomenula kao ekstreman primjer među brojnim parafilijama (ko zna u šta bi se svijet pretvorio kad bi zakon mahnio zeleno zastavicom da se slijede nagoni). Nisu to uvijek sizofreni u pitanju - ima među njima onih koji sasvim „normalno” vode drugi zivot za javnost.
Ispred moje skole je bio jedan lik (deda troje unucadi) koji je otvarao mantil s vremena na vrijeme.

Pa onda onaj ludak Japanac sto je pojeo studenticu u Parizu - normalno hoda Tokijom, gostuje u kulinarskim emisijama, otimaju se ko će ga dirnuti za skute kao da je Isus (da li si još uvijek sigurna da nas je vecina „normalnih”?) Za psihijatre on je uredan, zdrav, svjestan da je učinio zlo - pustili ga na slobodu. On sam kaže da su to nagoni koje sad snagom volje i morala prevazilazi, ali nije siguran do kada. Otud moje pitanje gdje bi nagon smjestili, ako ne u domen iracionalnog (srca)?

Čak i kod „zdravih” ljubavi rizikujes da ostvarujuci misteriozne puteve srca upropastis i unesrecis nekog drugog - recimo veza sa ozenjenim covjekom koji ima djecu itd. Možeš lako zamisliti situaciju da se žena poslije toga ubije recimo.
Evo, ko zna šta je crncuga uradio od sebe otkako si odbila da se otkopcas :)

Drugim rijecima, sve je to vrlo kompleksna stvar i niko ne zna gdje nas može odvesti ni pamet ni srce - nema recepta za sreću, ljudska egzistencija se ne može uhvatiti u sistem. Svako ide svojim putem, pa gdje pogine..

Raspisala sam se, izvinjavam se, ali ja to zbog toga sto na svakom cosku čitam taj savjet da se slijedi srce - da je to jedini ispravan put. Pa na kraju da i odreagujem. Da nam ne treba razum (moral) koji će nekad biti nad „srcem” sigurno nam ga Bog/evolucija ne bi ni dao. Mi smo i mozak, i srce itd.
Pozdr.

*zakon mahnuo zelenom

Skoro da sam sigurna da naš prijatelj crnčuga odmara,
pomalo čita, i taktički čeka naše greške u diskusiji.

A o nagonima znam ono što su drugi pisali.

Eros ili nagoni života su, kaže Frojd,nagoni „koji stalno teže obnovi života i koji ga stalno obnavljaju”

Po mišljenju Frojda,samo-destruktivno ponašanje je energija koju je stvorio instinkt smrti.
Kada se ova energija ispolji spolja, na druge ljude, onda se to označava agresijom ili nasiljem.

Ovaj From se odnosio na ono prvo sto si rekla o nekrofiliji.. a i Frojd lijepo „piše”.

Šta se dogadja, pa svi mi imamo crne ili bele posetioce u sebi, privremene ili stalne koji su uglavnom jedni dtugima slični, ustvari onaj svet koji „postoji/stanuje negde između” tako da ih uglavnom i ne primecujemo (nismo ih svesni), ali svako ima i vlast nad sobom takođe, ili svoj identitet. Kad neko u potpunosti izgubi vlast nad sobom/svoj identitet i ostane „samo tako da se zove” ili da se čak tako zove, a to je kad je u pitanju neko neznanje, ogromna zelja za zivotom/strasti ili zelja za moc i vlast onda dolazi do onog što se u indijskom konceptu religije ili njihovoj mitologiji dobra i zla naziva inkarnacijom. Takvi primeri (totalne zaposednosti/demoni ili pak sam djavo) su veoma veoma retki a nalaza se u kako u poznatom svetu (Hitler ili Staljin npr.) tako i u nepoznatom, najbolji primer iz nepoznatog sveta koji sam ja nasao i kad je reč o knjizevnosti/imaginaciji nalazi se u pripoveci Danila Kisa „Ogledalo Nepoznatog”.

Postoje i one druge reinkarnacije (bele ili svetlucaste/samosvesne) koje su takođe veoma veoma retke, ali kod njih je ipak u pitanju svest.

Između ove dve, uslovno receno „extremno crne” i „extremno bele”, ne postoje nikakve druge inkarnacije nego sve postoji (bas) onako kako postoji.
Drugim rečima sve reinkarnise uvek i stalno samo mi tog nismo svesni, bar ne na onaj način na koji mi to mislimo...

...

Kako covek drugacije da objasni neke 'psiholoske fenomene' ako ne sa religijom, knjizevnoscu ili sa filosofijom?

Pesmu neću da komentarisem, samo je veoma svetla/bela,

Lijep pozdrav...

Pošto crnci nisu opsteprihvaceni ljudi (sto nam daje izvesnu moralnu prednost, pored ostalih prednosti), ja o nagonu ne mogu da govorim, jer nagoni vladaju mojom rasom, za razliku od belih ljudi koji tvrde da vladaju nagonima. I mi i vi znamo da je to glupost, ali ako je laz najviše sto nas deli - neka bude laz!

Što se nekrofilije tiče, moji nagoni su me odveli u drugom pravcu fetiša. Recimo, nožni prsti, linije listova dama (posebno beloputih), zadnjica (rasne crnke) itd.

Postoji jedna posebna fobija koja me tera na svrsavanje (svakovrsno) i to u veoma kvalitativnom smislu. Isprazni me kao bocu! Ali, nećemo o slabostima. Slabosti su vrline u mom svetu.

Da nije fobija od gusenja (nedostatka zraka)? Heh.

Daklen „Coban tera ovcice”, concept karme i odgovornosti plus zakon i folklor, pa lepo Shiny, bas si me lepo iznenadila, primecujem promene kod tebe, i to na bolje :))

Lepo i prijatno.

Kako sam i pretpostavljala.. ništa.

Elem, pa da na kraju kroz neki siromasa zakljucak zavrsim da mnogi ljudi vide ljepotu i u „zlu” - od raskola koji istice Dostojevski (Sodoma vs. Madona), pa eto da kažemo do čitave jedne epohe romantizma (da istaknem Poa i Bodlera (posebno ovog drugog sa Mucenicom)) koji su „smatrali” da je čak izvor ljepote u zlu, melanholiji i patnji.. a evo na kraju mi pade na pamet i nešto modernije - Bukovski i njegova Sirena iz Venecije - kad je onaj koji ju je mrtvu „imao” pa bacio u more i onda gledao njen les kako pluta pored njega u vodi - to tijelo mlade lijepe dugokose žene koji plutajuci izgleda kao sirena, „ljepse i zivlje nego mnoge žive žene koje je ikad prije imao”.
Ciao.

Ja ne živim u laži, ja sam rođen u laži. Ko nije?

Što se najlonki tiče, eto to je jedna od gluposti belkinja koje mi se veoma svidjaju. Volis ih i sama. Priznaj. Na cevetice, na mrezu na tackice?

Lepo diskutujete, dokono ali sa razumevanjem.

Pošto ste vas dvojica neotesani - moram se ja još jednom izviniti Mjesecu zbog toga sto smo mu temu pretvorili u instituciju za autiste. Svako vergla svoju pricu - postaje dosadno.

men se čini da je ovaj nik crncuga ustvari crnac.

taman navatili crnca sad nam dosao i asshole. odlično