Na kraju leta

Na kraju leta
siva slutnja
i čudna sećanja
neka.

Ovo je leto na kraju sveta.

Tišina.
Taj čudni i jedini drug.
Dolazi zima.
Sanjamo topli jug.

Zebnja neka,
ne od hladnoće.
Godina je na izmaku, opet.
Na tezgama zrelo voće.

Kad se sve srušilo?
Kad je sve palo?
Vreme radosti i drugarstva.
Kad je to vreme stalo?

Na kraju leta
jesen i zimu slutim.
Jutra su ponovo hladna,
za stolom sedim i ćutim.

Svedoka muči jesen
on zna za vreme drugo,
deca se još jedino smeju
deca se raduju dugo.

zato se ustat mora,
sene heroja zovu
Stavi pušku i kreni,
do zime u brobu novu.

MC