i ja imam dilemu. Te volim te ne volim kao kad skidam listiće sa cveta))

Dilema

Koliko pesama treba da volim
da tebe lepoto prebolim.
Da mi se vratiš tajno se molim
ljubavi, još uvek te volim.
Hoću da mi kroz snove tiho prođeš
i na javu radosna dođeš.

Šta je to sa mojim bićem celim?
Zar to rekoh, pa ja to ne želim.
To nikako ne mogu i neću
ne hvala, ne želim tu sreću.

Oću neku novu, oću neku veću.
Neću tebe neću! Neću!

„I tako svaki dan
dok ne padnem na pravi...metak ”

Plus zbog ovog stiha koji izgleda kao da je iz druge pesme. Po njemu je i napiši.

I posle „još” na kraju, jedan zarez, treba zastajka mala...

Dona-Kaja ova ti je dobra, razgali,..'gde je ta ljubav', 'gde je ta mocna duhovna gora', to se svi danas pitaju, izgleda da je svet zapao u nekakav corsokak i da smo svi u nekakvom prezasicenju stvarima i nedovoljstini,.. da vise ništa ne može da nas usreci ili ispuni. Izgleda da smo sa zapadnom civilizacijom isuvise svesni kraja i da je coveku sudjeno da propadne. Ali ko zna, Sunce je već nekoliko puta bilo na zalasku i opet se uvek i iznova radjalo! To je tako bilo,..i,.. „sve do onoga dana, kada je Sunce jednom odlucilo, odlucilo,.. da se više ne rodi!”.. shmrc...(maramica)..

'Mocna duhovna gora', to ti je istorija,.. svi se mi jednog dana pretvaramo u tu statistiku, gustu shumu nesvesnog, i odatle mocno delamo na tokove i pravce onako kako nama odgovara, ustvari onako kako moramo!, pa šta god ispadne... i sve to tako dok se ne pojavi neki kralj/car,..
I to ti je ljubav, neka iskra.