ŽENSKA PESMA

Kad me biješ
udaraj tako da krv ide u gornje ekstremitete
biće ti lepše da pužem kao nedostojno biće
i da te držim za skute
tražeći milost koju nećes dati

Ništa ne prija tako dobro kao uloga Boga

Svaki krvavi ispljuvak
koji istisneš iz moga onesveštenog bića
zgazi kao pikavac i pljuni na moju mladost
koja je prošla u obožavanju tvoga ega

Neka mi odstrane matericu ako sam te ikada osuđivala

Decu koju si pravio po svetu
dok sam ležala modra od uzaludnog čekanja
nauči da preziru nežnost i samilost
i daj im imena kojima si me zvao
pun zaludnog semena

Samo se najvećoj ljubavi pljuje u lice kad tad

Ako me ne poslušas i nastavis da ćutiš
podrigujući na hranu i cigarete
jednog jutra probudićeš se bez jaja
u svetu koji si sam stvorio
po svojoj volji i milosti mojoj

Tako ću znati da za usud moj nije kriv čovek
već đavo sa urođenom srčanom manom.

ps
DOLE LIRICI, DAJTE DA SE DIŠE!