(Sretni praznici, dragi ljubitelji pisane reči!)

JELENA - ŽENA KOJE NEMA
ili
!@#$JUCI NA JELENU...

AH JECO!

Jelena je bila jedra. Jelena je bila tamnosmedja. Jelena je bila cutljiva. Jelena je ostavljala utisak ne bas inteligentne osobe.

Jelena nikada nije psovala. Jelena nije znala šta je triša i jedina se nije cerekala vicevima u kojima muzjak obrise onu stvar o čaršafe nakon seksa sa komšijinom ženom. Jelena je izlazila iz prostorije u kojoj smo duvali džointe.

Jelena je nosila pantalone, a kada bi navukla kraću suknju kao da nije bila svesna kolicine rapaljenosti koje su proizvodile njene butine i kolena. Jelena je svaki ispit na Odseku za komparativnu knjizevnost smatrala krajem sveta.

Jelena je svakome nudila bombone i slusala sagovornika smrtno ozbiljna. Jelena je postila redovno i pratila sve crkvene datume. Jelena se ljubila samo kada nešto čestita i to zvonko u obraz. Jelena je sanjala da bude karakterna glumica.

Priznajem, bio sam gad i !@#$o sam na Jelenu. Na tako dobru devojku.

OH JECO!

Kada se pocelo šaputati da je ona uzrok što su tri najnapaljenija frajera na odseku zaglavila kod doktora, to je izazvalo istovetnu reakciju:

Odmahivanje rukama i smeh jer su svi znali da Jelena nije mogla da stoji iza takvih nepočinstava.

Čak su se i ta trojica magaraca cerekala kada su čuli šta se priča! „Ostario bi čekajuci na nju” - reko mi je jedan u poverenju. Odahnuo sam.

Nije je bilo skoro dva meseca. Onda je došla i priznala mi da je imala žuticu. Postala je još povučenija..

„Mama mi kaže da se sada sa mnom niko neće družiti, jer će se bojati da bih mogla da ih zarazim”...Ipak, bila je tu i jedna dobra stvar. Morala je da pojaca ishranu po preporuci lekara, pa je dobila malo jaču liniju..

Ah, kako joj je stajao taj „višak” kilograma! Popunjena u struku, ali mazno čvrsta! Pisao sam joj (loše) pesme sa njenim imenom u naslovima. Analizirali smo ih zajedno. Danima.

„Lepo pišeš. A kome je pesma posvecena? Neka moja imenjakinja?” - bila je tako delikatna. Naivna čak!...

(Dobro de, neki su govorili da je ona sinonim za glupost, ali meni nije smetalo).

Sve cesce smo se družili. Izlazila je na piće (sok od breskve ili mrkve) isključivo sa mnom. „Mi smo prijatelji, drugari. Zar nismo” - kaže i ljubne me. „Ko brat si mi, majke mi”!...

Priznajem, bio sam gad i !@#$o sam na Jelenu. Na tako dobru devojku.

UH JECO

Onda je Jelena pocela da se oblaci slobodnije...Duboki dekolte sa grudima koje su pevale ispod! Pa minjak koji je isticao malo maljave cevanice (taman koliko treba)..Pa tesno pripijene haljine koju u izbacivale savrseno izvajane sike!

Imala je obicaj da odsutnim pogledom luta po prostoriji dok cucla lizalo ili gricka čokoladicu, premeštajući komadiće po ustima...

Znala je da u zanosu slušanja sagovornika spusti ruku na njegovo koleno..Onako, ne misleci na posledice i bez ikakve primisli.. Ako bi neko slavio rođendan Jelena bi kupila poklon ne stedeci novac i uvek dolazila na vreme...

Nakon svakog doručka na faksu vadila bi čekticu i prala zube. Niko je nikada nije sreo a da ga ne dodirne diskretan miris parfema koji je mirisao na breskvu...Obozavala je decu, ljubila ih, igrala se s njima.

Plakala je dok bih joj recitovao Prevera...„Ja ne znam da recitujem, a ti si tako strasan...” - držala me za ruke i šaputala dok me gledala u oči...„Seti se Barbara, nad Brestom je kišilo tog dana, a ti si hodala sva radosna, pokisla, očarana...”

„Priznaj da si gad i da !@#$s na Jelenu. Na tako dobru devojku” – cerekao se prijatelj koji mi je davno dao procenu: „Pre ćeš dobiti od mene nego od nje!”

MMMMM, JECO!

Napokon sam je namamio u stan. Letno doba. Muzika, vino...„Sok od breskve sam zaboravio, ne ljutis se valjda?!” Ma ne! Rečе da će da gricka mrkvicu...Dosla je u farmerkama, jednostavno obučena...Plesali smo, pijuckali, pričali...Čak me ošišala...„Daj da ti te kovrdže skratim. Idi nakvasi kosu. Imaš makaze?”

(Bio sam dugokos u to doba i na sedmom nebu dok me šišala...)

Kad je pošla, pukao sam! Sve sam joj rekao..Da je želim, da me pali, da je vreme da bude nešto između nas, da ne mogu da joj budem prijatelj...Čak sam zasuzio...Gad odvratni.

Slušala je mene Jeca. Onda me poljubila u usne. Naslonila svoje čelo na moje...„Šta da radim s tobom?” - upitala je i gledala me onim telećim pogledom.

Tada je ustala, sela na fotelju preko puta, prebacila nogu preko noge... .I - više nije bilo Jelene...moje Jece.

„Dirljivo je koliko želiš da me po...eš. I, znaš šta, daću ti. Besplatno. Nikada nisam srela nekoga tako upornog. Mušterije obično samo zatraže, ja naplatim i svako na svoju stranu, a ti imaš i uvod i sredinu i kraj...” - priča i skida se polako, dok je gledam očima koje su kao televizijski ekrani...

Čujem šta prica.Ali ne mislim glavom već kitom.

„Znaš kako je, ...eš ga, radim kao poslovna pratnja. Slušam, smeškam se, ispratim gosta do sobe, ponekad i u sobu... Dobra lova, keš. Par puta mesecno... i mogu da kupim šta hoću..Pričam ti ovo da ne mislis da sam idiot. Oni na faksu neka misle.. I treba to da misle..Ali ti si mi drag...Dala bih i na kredit...”.

Rekla mi je da nije poročna i da prostituciju smatra poslom koji je rizičan, ali dobro placen. Žuticu je stvarno fasovala od nekog tipa koji nije bas držao do higijene..

I tako, dala mi je...

Ali, ja nisam mogao!!!!. Probao sam i probao...Ništa...„Garant me vise nećes ni pogledati” - rekoh u skoro suicidnom stanju.

„Naravno da hoću! Divan si, duševan..Ne mogu da skinem oči s tebe itd...Dešava se to, ne brini”, pričala je i navlacila gaćice koje su upale između guzova.

Kasnije, pod tušem, digao mi se naravski (avaj, kasno!). A digao mi se zato što sam mislio na moju staru, dobru Jecu...

OH JECO (OPET)!

Ah, skrhana muška intuicija ne greši. Više joj nisam recitovao. Nismo išli na piće (sok od breskve), nisam je zvao da se nađemo, a ona nije obraćala paznju na moje prisustvo...Uskoro je prestala da dolazi na fakultet...

Mnogo vremena posle sreo sam Jecu. Išla je sa mužem. Vodili su jedno dete za ruku, a drugo gurali u kolicima. Malo je ostarila..Ali još slatko popunjena. Iskoristila je priliku kada smo na tren ostali sami da razmenimo brojeve telefona...

I nazvao sam je.

Udala se čim je zbrisala iz „posla” i sa faksa. Muž joj je majstor, elektrotehničar. Dobro zarađuje. Konzervativan, zafrkan. Bas onakav kakav joj treba. Ponekad je izmlati..„Kad zaslužim” – kaže.

„Nego, ja sam ti onda ispunila zelju, a sad ti meni ispuni jednu” - reče Jelena.

Bez problema. Koju?

„Kaži, jesi li !@#$o na mene od kad se nismo videli!?!”

„Pa, par puta sam te se setio” - odgovorih iskreno. „Oćes da ga opet..?!”

„Ma neeee!!!!! Htela bih da mi odrecitujes Prevera. Godinama nisam čula. Možeš?”

„Mogu Jelena”…. Slušala me... Kao nekada na faksu...

Priznajem, bio sam (ipak) gad i posle sam ga bacio na Jelenu. Na tako dobru devojku...

U ime dobrih dana.