KO SI TI...

Iza neprobojnog zida kao uklet osluskujes šta moja dusa sanja,
ti bi da pohvatas sve reci koje naglas ne usudjujem se reci..
Znam, tu si, i kad se kao senka prikrades,k'o mesec iznad granja,
i kad se nevoljno odvuces a ne znaš gde ćeš sesti, ni gde leci...
Ko si ti?

Šta si, kletva ili blagoslov, ljubav ili pusta mrznja pritajena,
stranac kome sam izazov, neko koga znam, radost ili tuga?
Možda se znamo iz bivših ratova nekih i izgubljenih bitaka...
Izgubismo li ih krivicom onog drugog, pa nam se ova skrivalica ruga...
Ko si ti?

Iluzija si il' ziv covek? Jesu li ti ruke ledene il' tople, istina ili laz?
Koje te surove istine bole? Trazis li od mene lek ili casu otrova?
Otkuda ti ovde, , rupa u secanju, cemera kap il' saca meda draž -
ne znaš ili nećeš da kažeš: Belina svadbene kosulje ili pokrova?
Ko si ti?

Na kraju, otkud znaš da iza ovih zidova ne pociva pepeo nečega
a ti bi da raspalis vatru, bar jednu varnicu, pa da pozar bukne
I, koga bi unistio, tebe ili mene? Oboje? U redu, ali,zbog čega
i odakle se znamo.Da cekam umilni poj slavuja ili sova da hukne?
Ko si ti?

Ne znam, al' slutim da neki rat u tebi traje i nemas mira ni spokoja,
ni da li u rukama držiš mac ili cvet, umorna od silnih straza!
Hoću da oslusnem boju glasa tvoga, umem da čitam spektre boja
Progovori, jer onda bih znala da li te znam i s kojih staza i bogaza...
Volela bih da si to Ti ...

(Biljana)