Kad su se roditelji rastajali, objava posle 45 god
KaJ_Kolja
2012-12-16 11:54 PM
Da - ovo je prva objava ove pesme i to posle 45-46 godina njenog postojanja.
Znam k`o sada.. mada sam te 1966-e imao samo 12 godina. Otac je dobio odobrenje na odlazak na privr. rad. u Nemacku. On i mama su se radovali, a i ja sa njima toliko koliko sam razumeo sve njihove planove i oceva obecanja, koji su -svakakobili- sve i samo u superlativu.
Otac je otisao. Prvo pismo i uglavnom zaljenje na nesnalazenje u tudjem svetu.. kaže teško je bez prijatelja, a ne rece bez porodice i prijatelja.
Iz bilo kojih razloga, obecanja su izostala u velikom obimu, prosto za ne poverovati. 2 godine kasnije ću i ja poći kod oca u isti nemacki grad OPASANIM 'POLITICKIM SARMOM', ali cca godinu dana pre moga odlaska sam napisao ovu pesmu... eto, objava sada kad su moje DVE unuke čak po 17 godina.
Da li sam krio ovu pesmu od ili zbog izvesnog nivoa svesti ili samo zbog toga da prikrijem istinu i iskrenost ljudske (majcine, pa i moje) patnje, NIJE UOPSTE VAžNO.
(pesma tadasnjeg 13-ogodisnjaka)
DECAKOV
OčAJ
Proplakao decak mali,
Piše pismo svome tati,
zar ti ode bez povratka,
vrati nam se, tata, vrati.
Bejah mali kada si is`o
Majci dade obecanja,
da će zivot lepsi biti,
da neće biti uzdisaja.
Al` majka uzdise, pati, ceka,
želi zagrliti tebe tata,
pogled baca popout munje
kad zaskripe nasa vrata.
Da li sad' drugog sina,
mazis na svome krilu,
pa zaboravi na prvenca,
i porodicu svoju milu.
Dok majcica tiho cvili
svijem joj se oko skuta,
doce tata, tjesi mene
dok joj suza negde
u daljine odluta.
KaJ_Kolja...
Anakonda
(parkiram metlu i stizem)
2012-12-17 12:08 AM
tuzna tvoja pesma
pevaj neku radosniju
mama moja mila fina
da mi je ziva,zdrava, lepa i divna
još mnogo mnogo godina
KaJ_Kolja
2012-12-17 12:36 AM
:):):( :):)
šta je uopste tuga?
da li sam u pravu ako kažem da „tugu” prepoznaju/dozivljavaju samo ocevidci nečije patnje? J NE VIDIM SVOJU TUGU.
A patnja? Nije li tzv patnja samo gubljenje tla pod nogama usled soka - usled izdaje od NAJJEDNOSTAVNIJIH I NORMALNIJIH NORMI.
Koliko ti možeš patiti ili biti razocarana, ne znam, ali da se ne bi nedaj Boze pogresno razumeli, pusti neka pati onaj kome je sudjeno.. I ZNAJ DA JESTE SUDJENO.
Po mom skromnom shvatanju, patnja je nešto neopisivo lepo kad je covek svestan da ista duhovno i progresivno napreduje u kristalizaciji svesti.
Potrazicu jednu pesmu koju sam pisao nešto o patnji, možda ti stihovi priblize nešto više nego sto mogu ja ovim komentarom.
ps
ANAKONDA...!...???... OTKUDA TO!
Odakle to u tebi sto nikad nisam primetio ranije? Odakle ta duhovnost / cistota. Ne tvrdim da je nisi posedovala, nego zašto si to krila od mene? Da nisam bio na nizim vibracijama, ili nisi zelela da se nekad okrenes i na moju stranu? Da te nisam nekad negde „ucepio”?
Šta god da jeste, voleo bi da ostanes ovakva i da ovo bude tvoja poslednja reinkarnacija za zivot na planeti Zemlji.
Anakonda
(parkiram metlu i stizem)
2012-12-17 01:09 AM
ta tvoja verovanja su samo verovanja..kao i svačija verovanja
jesi ti ikad razgovarao sa nekim što se vratio iz mrtvih?
smatrala sam da je zmija kao i svaka druga zivotinjka lepo biće...ne osvrcuci se na zigove
nisam znala koliki je taj zig i koliko kobno će da se odrazi na mene
ja velike grehe nemam...ako imam onda ne znam koliko su teski
o religiji ne bih raspravljala
laku ti noc želim
