Forums : Književnost

Comment
Crvene Jabuke
Tanjuska-c
(na)
2012-11-29 02:52 PM


ЦРВЕНЕ ЈАБУКЕ

Свети Михајло Арханђел је ове године освануо без снега. Погача није нарасла довољно, дилема да ли да буде посна слава или не мучила је Дулета. Среда је. Па шта, ко ће је правити посну, ем компликовано ем нико неће јести рибу. Наљути се што му је комшија Миле рекао да треба да слави без жита. Сви све знају.

Не ваља што нема снега. Биће оштра зима. – помисли.

Мајка му се узмувала по кући а он само седи. Не ради му се ништа, по ко зна који пут сањао је смак света. Зашто. Причао би некад Бори али он му се смејао ( а онда би видео на његовим платнима делиће тих снова).
Синоћ је сањао како пада киша. Падала је страховито, бубњала по крову некакве куће у којој је био са дечаком који је невероватно личио на њега. Кућа је била дрвена а кров лимени. Грмело је и севало, скупио се био као напуштено куче на кревету, боцкало га је вунени покров са којим се покушавао покрити. Жмурио би али мрака није било, светло са неба је осветљавало кућу и попут слане падало по њему и по стварима.
Дечак се безбрижно играо као да се ништа није дешавало, погледао би у њега кришом и закикотао би се гласно, детиње.
Дуго је све то трајало, мешање грмљавине, добовање кише и повремени смех дечака.
Једног момента чуо је само своје убрзано дисање. На неки чудан начин, знао је да је ово сан али ни то сазнање није смирило дамаре срца.
Збацио је са себе вунени покривач који је подсецао на оне из Пирота. Врат и брада били су му изгребани, црвени сврбело га је и усто време је смрдео сам себи. Неподношљив смрад га је натерао да устане и да изаже напоље. Врата и прозори су били отворени. изашао је и још јача светлост га је ѕасенила. Покрио је очи рукама. Зачуо је смех оног дечака. отворио је очи и угледао га како покушава да скине црвене јабуке са дрвета које су биле скоро веће од њега. Сјајне, глатке, без иједне неправилности и фалинке, као нацртане. Децак је вукао и дање једну од јабука, и у исто време покусавао да је загризе.
Дуле је крикнуо и повикао

Неее, не једи ту јабуку. Донећу сад сирће да је прво обришемо. Станиииииии.

И онда се сетио да нема сирћета да га заборавио купити јуче када га је мајка молила. И ту се сан завршио.

И сад треба да закисели салату а сирћета нема.

- Хајде сине помози ми да исечемо прасе. Не могу све сама
- Ево сад ћу мајко
- Остави се те ракије од ране зоре. Нећу да те видим пијаног, је си ли разумео.

Није хтео ништа да јој одговори, мрзело га. Како да јој објасни да би за овај дан најрадије отишао негде, далеко. Да не слуша исте приче, исто хвалисање, да не види колико су сви остарели за годину дана, да не гледа како мајка сва знојава обилази и служи.
Да не види комшиницу Стану, како онако сва утегнута изазива и распаљује његову машту. Она једино не стари, сваке године је све лепша и лепша. Зна то и његова мајка зато га увек тера да седне на другу страну стола.
И даље размишља о сну, сврби га врат. Чеше се, откопчава дугме на кошуљи. Чује у дворишту Бору. Дошао је да му помогне.

- Срећна слава домаћине'- продера се улазећи у кућу
- Хвала Боро'рече му Дуле и насу једну чашицу ракијом.
- Чекајј прво жито да узмем

Прекрсти се , захвати кашичицом и онда испи чашицу још једном се прекртивши.

- Опет сам сањао оне оје снове- обрати му се Дуле
- Причај
- Што, да ме опет зајебаваш
- Ма шта ти је , нећу. Занимљиви су али ти не могу дати одговор зашто их сањаш и шта значе. Могу да их пренесем на платно. У кризи сам, треба ми инспирација.
- Значи признајеш да ми их крадеш
- Полако Дуле, не крадем их, преносим их онако како их ја доживљавам кроз твоју причу.
- Знао сам, а зашто ми се смејеш
- Па смејем се коњу један, јер сви људи сањају о смаку света ) они који кажу да не сањају, не лажу вероватно их се не сећају) , ѕајебавам те јер им придајеш велику пажњу. Погледај се, сав си забринут. Ајд наспи нам по још једну
- Морам да пазим да се не напијем, мајка је већ забринута
- Не брини, ја ћу уместо тебе да се напијем и сешћу поред Стане
- Који си ти папак.
- Што?
- Ти на твојој слави седај поред твојих комшиница
- Па ти си глава куће, ред је да седиш на чело стола
- Наравно да хоћу, ал ћу резервисати да Стана седне тик поред мене
- Ајд наспи нам још једну'- насмеја се Боро
- Стари вуче, брк већ сучееееееее'започе Дуле
- Је си чуо, ослободили оне сипце, мајку им
- Шта се чудиш, како су ослободили она говна рватска, тако су и ове
- Некада сам мислио како је Америка земља где бих могао остварити своје снове.
- Е и твоји су снови гори од мојих
- Па и јесу зато ајде причај шта си сањао
- Хајде прво да да ми помогнеш да средимо оно прасе
- Имаш ли негде јабуку да му стрпамо у уста'упита Боро

- Ух јебем ти живот, заборавио сам сирће- рече Дуле и лупи се шаком по челу.

Изненада снег је почео да провејава, Дуле погледа кроз прозпр и би му некако драго.

- Хвала ти драги Архандјеле'рече и прекрсти се.

Tanjuska-c
(na)
2012-12-01 02:12 PM
- Илија где су кисели краставци?
- У кухињи
- Нису, тражила сам их тамо
- Мора да су код газде у канцеларији
- Припази на шанк

Зорка остави крпу на столицу, убаци још једну цепаницу у ватру огњишта
које се усијало.

Канцерија је била у нереду, папири су били разбацани по столу, празне пивске флаше и конзерве су чамиле у свим деловима просторије, било их је на столу, испод стола, у угловима, иза врата, скице, пројекти, исцртане салвете, исцеђене тубе боја, зацементиране четке и мноштво платна наслоњена једна на друге на поду.
- Где у овом нереду да нажем краставце?

Отвори једну фиоку, па другу, гомила папира, оловака, лепљива трака, паћули штапићи.
- Ха, види ово. Ко још ово купује.

Помириса један, маде ин Итали. Извади упаљач из џепа фармерица и упали га.
Добро познат мирис разли се собом, сети се своје прве љубави. Увак је овако мирисао. Седе у отрцану фотељу, подиже ноге на сто и завали се. Жмурећи је мирисала и при том су јој се слике мењале једна за другом. Помисли да нема мириса, многе слике би остале заувек укопане негде у мозгу, овако испливају невероватном брзином. Оне и дањ плутају, отвори очи, упали мали транзистор и опет их затвори.

Није ни приметила када је Боро ушао. осети додир на образу, као кад у сну понекад задрхти од сличног додира када јој се Он јави. некаква лагана струја прође јој од главе до ногу. Отвори очи. Боро јој се смешио. Угледавши она се уплаши спусти ноге са стола и дање држећи онај штапић паћулија који је полако горео и димио се. Боро је био мокар, обмотан само пешкиром. У трену он замлатара мокром дугачком косом , Зорка врисну.

- Ти ниси нормалан
- А шта ти радиш овде? A?
- Тражим киселе краставце
- Што овде, нисам ја трудница да их једем
- Илија ме је послао
- Илија, ма јебаћу га ја. Знао је да се туширам. зато те је послао
- Добро одох ја
- Седи, могла би мало да поспремиш кад си већ ту. Је си нашла нешто занимљиво? 'упита је смешући се
- Нисам ја ништа дирала
- А нашла си те штапиће

- Само сам један запалила, волим њихов мирис
- Подсећају те некога...признај
- Ма дај, не ...што?

Било јој је непријатно да га гледа онако полуголог али је ипак кришом посматрала његово тело, мирисао је на свежину која се помешала са мирисним штапићем. За трен направи јој се збрка у глави.

- Спремићу други пут, идем
- Немој, седи, сад ћу да се обучем, желим нешто да ти покажем.
- Шта
- Чекај ме ту, сад ћу- рече и отрча

На брзину се обукао у суседној просторији, џемпер је обукао наопачке и не приметивши , војничке панталоне и чизме. Бела кошуња испод џемпера је вирила, он један крај упаса а други остаде ван.
Зализа мокру косу и пешкиром истрља браду.

- Ево готов сам- изусти задихано улазећи у канцеларију
- Коса ти је мокра, осуши је
- Ма не треба, никад је не сушим
- Хладно је , прехладићеш се
- Ја да се прехладим? Ja? Па ја могу сад да скочим у језеро. Некада када се запијемо чак и зими знамо да се тамо бућнемо
- Ма не глупирај се, где ти је фен?
- Шта ти је женска главо
- Где је
- Немамо га...ето

Зорка устаде, одложи оно што је остало од штапића у пепељару, оде до собе где се обукао и узе онај исти пешкир који је он оставио. Посади га на фотељу и стаде иза њега.

- Мокар је 'рече бришући му косу
- Остави се тога- одбруси Боро правећи се да је љут . Препусти се њеним рукама. Уживао је. Отвори конзерву пива са стола, запалио и дигао ноге на сто. Појачао је радио.

Дуго ходам већ, кроз мој родни град
Изгледа ми веч да је пао мрак
Мој град је леп када је дан,
ал уморан је и треба му сан.

Запеваше обадвоје рефрен
Свечане беле кошуље зову ме
сад на прославе. Ал ја их више не чујем,
Одлазим сама нестајем

Штапић је догоревао полако, пас који завија као вук је заједно са њима урлао док је шума полако навлачила покривач од снега. Збуњени петао закукуриче из свег гласа. Наста какофонија гласова , урликања , завијања и кукурикања. Од несклада настаде склад. Зорка осети неки мир који одавно бежи од ње, скрива се и срамежњиво се понекад јави. Сад је и он заурликао, мир који се отео, придружи се певачкој дружини. Кроз прсте јој је пролазила густа црна коса.

Илија истрча напоље, збуњен,
- Јебо слику своју. Шта сад кукуричеш, несрећо једна

сагне се, направи грудву снега и погоди у правцу петла који је изашао из свог кокошињца. Промаши га ал се петао намести па закукурика још једном. Погоди га следаћа грудва посред главе.

Ућута.

Убрзо и пас престаде. Само су њих двоје и даље певали, све док се није ућутао транзистор и док се шума коначно није успавала.

Tanjuska-c
(na)
2012-12-10 02:29 PM


Снег је нападао изненада. Ветар је већину одувао са кровова тако да су се црвенели у оближњем селу. Пушило се из сваке куће само није из једне. Питате се зашто и из чије.
Е то је Дулетова кућа. Мајка је отишла код рођаке у град а он се тако урадио задњу ноћ да још увек спава. Дошао неки сумњив тип синоћ у Галерију, продао му нешто што је личило на кокаин, посумњао је чим је тип ре ко цену. Ал хајде и он да попуши нешто квалитетно сам је себе изговорио за своју глупост. Заборавио је да је сада дошао капитализам и у ту вукојебину, да све има своју цену.

Челично плаво небо ( знам да ова стилска фигура није баш на месту али је сликовита, па ћемо је ипак оставити такву, нек извине драги Андрић ) је грцало беле снежне пахуље са којима се већ поменути ветар ухватио у плес, па час плеше танго, час валцер. Балкански танго, који се игра тешким и неспретним ногама и усплахиреном душом.

Дуле је спавао а сањао је опет свашта, он за всаки сан каже да је смак света, судњи час , катаклизма , апокалипса. Сада је сањао да плива, целу ноћ је пливао и када је Каменко дошао и продрмао га , имао је осећај као да се дави.

- Јебо те ја. Шта ти је_
- Устај смрзнућеш се будало- Каменко му лупи чвргу
- Па што ниси угрејо кућу прво него ме будиш по овој хладноћи
- Подпалио сам ти шпорет у кухињи ал слабо /вуче/
- Хајде кувај ми кафу
- Ја да ти кувам кафу
- Хајмо онда код Боре, попио бих нешто, глава ми је ко балон, уши ми се зачепиле, пливао сам целу ноћ
- Чуј пливо, на чему си сад
- Је си ли аутом
- Да. дошао сам џипом
- Чекај да запалим једну, имаш цигару
- Који си ти лузер, увек се гребеш, ево ти

Дуле запали, повуче дим пуним плућима. Обукао се на брзину, убацио велику комадину угља у шпорет да /држи/ ватру док му мајка не дође. Каменко упали ауто у трећем покушају.

- Кад ћеш купити нови, овај ти је мало демоде- Дуле процеди са смешком
- Само зајебавај, ако ти није добар ти га промени.
- Ма мени је добар и овај, зезам те
- Да зезаш а ипак мислиш, нисам ја крив што ми ћале има пара, неко мора и да има, јер дк је богатих и сиротинји ће бити боље
- Е баш си ме просветлио, да нема таквих као што је твој ћале, ја заиста не знам шта бих са животом. Док смо ми стварали ову државу такви као твој ћале су се богатили
- Лепо сам ти рекао да се учланиш у владајућу партију а ти ниси хтео. Како сад да ти помогнем
- Никако, ја се не продајем, радије ћу ићи да да копам у руднику
- Ти да копаш, па ти не знаш ни канал за водоводну цев да ископаш. Јадна она твоја матер са тобом
- Њу остави на миру
- Нећу да свађам'рече Каменко док је намештао наочаре за сунце

Путовање се одужило кроз сметове, џип се борио попут љутог лава и ригао снег.

- Хеј види тамо, неко се окуражио да пешачи по овом невремену- показа Дуле низ друм којег су једино саобраћајни знаци обележавали. Стигоше умотану прилику, по ходу су одмах обадвојица закључили да је жена.

Каменко стаде трубити сиреном, прилика застаде. Откри шал са лица, Маја прошапута Дуле, па се продера покушавајући да отвори прозор на ауту.

- Ма где ћеш силом, не отварај заледио се.'- љутито се каменко обрати.

Дуле отвори врата и продера се

- Мајоооо
- Ту сам, шта вичеш толико- одбруси му она
- Да ме боље чујеш, а где идеш Црвенкапице
- Код баке
- А шта јој носиш
- Лекове, Дуле, лекове
- А што си ти тако весео, зар не видиш какво је невреме
- Зато што сам појео све колаче које си спремила за баку

- Ајде дрогошу зачепи, леба ти, Хајде Мајо упадај повешћемо те јер ћемо се смрзнути- продра се Каменко и опали Дулета по глави.

Дуле изађе , отвори врата Маји, која се смети на задње седиште.
- Изволте госпоја
- Хвала Дуле ', јој што смо фини
- Увек, господин се не постаје него се рађа такав'намигну јој Дуле

- Ајде господине затварај та врата и упадај на место, иначе ћу те ту оставити'- наљути се Каменко
Дуле залупи задња врата и упаде на предње седиште
'- Могао си барем те чизме мало отрести 'опет ће Каменко
- Е да те не би јебо, упс извинте госпоја

- Не зови ме тако Дуле, нервираш ме
- Е драга моја Мајо он вако од како је очи отворио. Још га држи од синоћ
- Не слушај га Мајо, лупета , него нисам те дуго видео. Где си? Нема те нигде.
- Ма остало ми пар испита још од јесењег рока, мучим се, немам пара. А ти
- Ја ништа , долази време слава, празника и части. Дао сам оглас- Једем по кућама! Шифра- долазим одмах
'- Много си неозбиљан- насмеја се Маја
- Ма он никако да промени угао гледања- прозбори Каменко- неће да слуша
- Да сам тебе слушо, већ би био на робији
- Не би наивчино, дошла су друга времена, не иде се више срцем него главом а теби та твоја и не служи баш добро- одврати Каменко и опали му опет чвргу
- Опалиш ми још једном, јебаћу те, упс извини Мајо
- А што се вас двојица ломатате по оваквом снегу
- Тражимо црвенкапице ко што си ти'погледа Дуле у ретровизор и намигну јој. Хајде снама мало до Галерије
- Не могу обећала сам баки
- Послаћемо ловца да је убије
- Хахаха, стварно ти је хумор Дуле
- Ма шалим се, не љути се, хајде мало да се испричамо
- О чему да се испричамо
- О свачему, нисмо дуго причали. Хајде неће баба замерити
- Па добро, а јел Боро тамо
- Ваљда јесте, што питаш
- Ништа, онако

Дуле заглади косу, стаде се намештати и гунђати
- Дај ми једну цигару Каменко
- Не дам, у ауту се не пуши
- Јебо то он. Имаш ти Мајо

Она му понуди, Дуле узе једну, олиза је и запали.

Стигоше најзад испред галерије. Каменко паркира а Дуле и Маја изађоше једва отваарајући врата. Паркинг је био чишћен, али га је снег опет затрпао. Једва се извукоше. 'Догегаше се до врата кафане. Стресиоше снег поскидаше капе и рукавице. Маја растресе густу црну косу, Дуле је погледа некако чудно, она ухвати тај поглед са смешком.

- Не пада снег да покрије брег, него да види ко лопату нема. Добар дан домаћине'продра се Дуле
- А ђе си чупави_озари се Боро и поздрави остале

А Маја се намести на столицу за шанком. Позва Дулета да седне поред ње.

- Е сад реци о чему си хтео да причамо?
- Ja?
- Да ти, нисам ваљда ја
- О љубљењу- изсусти Дуле у секунди
- Ти ниси нормалан. Па добро јел знаш да се љубиш
- Ја. Ја љубим нежно ко лахор а уништавајуће ко Цунами. А ти?
- Ja. Ja љубим уништавајуће ко лахор а нежно ко Цунами.

- Борооо дај ми једну ракију, шта ћеш ти Мајо?
- Ја ћу сок
- Борооо и једну пиву
- Ма нећу пиво, дан је
- Нема овде сока
- Нећу онда ништа
- Ма вала хоћеш а онда ћу да ти испричам једну бајку, ето то сам хтео
- какву бајку?

- Бајку о нама- процеди шапатом и скиде јој једну пахуљу са трепавице.

Comment Remember this topic!
Looking for Tassel Keychain ?
.