...došli su snovi.Bezlični i beščujni.
Sivilo izazvano trostrukom dozom terapije je preplavilo sve u meni.
Plutao sam.
-Kakav ti je to nož?-iznjedri se odnekud glas.
-Jel mene pitaš?-okrenuh se prema njemu.
-Da tebe.-odgovori mi mladić obučen u maskirni kombinezon,sa crnom beretkom bez ikakve oznake na njoj.
-Jurišni bodež,brate.-izvukoh sječivo iz kanije.
-U mamu im,pogledaj širinu sječiva.-zviznu tiho kroz zube razgledajući ga.
-Nije loš,iako mi se čini da je malo slabije izbalansiran.
-Ma da to je prerada,onih Švaba.Inače je to jurišni bodež,napravljen prema orginalu koji je nekad Hitlerova mladež nosila.I pazi u ovoj verziji su mu zamjenjena boja korica,i naravno nema svastiku na sebi.Jel ipak je ovo kao neka civilno vojna verzija.
-Dobar.Viđao sam dosad svakakvih noževa,ali prvi put vidim ovakav.Dobro su ga naparavili hitlerovci.Hmm,da,da.-prevrtao ga je u rukama.
-Nego vidim da ste vi mlađa neka ekipa,i da ste puno opremljeniji od ovih rezervista.Iz koje si jedinice,brate?-upita ,vraćajući mi bodež.
-DIO. Tu smo stigli u slučaju ispomoći.
-A ti ?-upitah ga.
-Mi smo prethodnica tenovskog diviziona koji stiže za par dana najkasnije.-odgovori mi.
-I sad se sjetih ,zato sam ti se i obratio,u Vukovaru kada smo bili,svakog borca kojeg bi uhvatili i ako je imao nož,zaklali bi ga sa njim.Tako su se i oni ponašali,a i mi smo onda vraćali im.Mislim ako nisi znao,pazi se na liniji.Bolje da nosiš par bombi ili nešto kraće sa sobom umjesto tog noža.Onako govorim ti iz iskustva...

Smrad i večernja vreva su mi preplavili čula.Uf samo neka bar na kratko zamjenim onaj otužni miris raspadanja prisutan u svim bolnicama.
Oćemo ovdje?-upita me Bato zastajući pred prvim kafićem ,na koji smo nabasali.
Ma isti !@#$,ionako imamo izlaz do ponoći.-odgovorih virkajući u zatamnjenu unutrašnjost kafića.
Pivo,pivo.-ogromna želja sadržana u tako kratkoj riječi.
Dugi,žedni gutljajevi,sapirali su ostatke hemije,smućkane ko zna gdje.Smućkane da nas drži prikovane za ovaj usporeni svijet,ispunjen nezanimljivim sadržajima,poput žohara koji su vam neprestalni i uporni pratioci.I koje možete tamaniti najefikasnijim sredstivma ,ali oni opet ostaju.
Udar,ili udari došli su istovremeno.Hemija i maligani.Lažljivica i kurva,ruku pod ruku.Prgrlio sam ih nakon kratkog trzaja svih damara koje sam u tom trenutku osjetio u sebi.
Ne znam da li istiktom ili namjerom zgrabio sam ivicu šanka,osjećajući kako se sve oko mene raspada.Sve se raščlanjuje,poput blata na rukama pod mlazom vode.Poput krvi koja kaplje u vodu i lagano se rastvara,bojeći je u grimiznu postojanost.
Nebo nada mnom se otvori.Rupa dovoljna široka da proguta sve naokolo.A ja u centru.Čvrst koliko i šank za koji se držim,plašeći se da me beskraj ne povuče sa sobom.
Ne zbog straha.Ne zbog želje da napustim ovo slabo i zahtjevno tijelo.Nego zbog Nje. Svevideće i sveprisutne.Tražio sam je u crnilu ništavila .Jer opet sam htio da osjetim.Da joj se približim.Da je nanjušim,uprkos slatkastom mirisu krvi pomješanog sa mirisom govana i pišake,raskomadanih tijela ,koja se na neki čudan i groteskan način opiru da je prigle.
Bezglasno sam se molio da se pojavi.Zavodljiva.Moćna.Zafrkana.Milosrdna.
Ljepotica duge kose.Umršene.Ljepotica sa dodirom poput svile.
Prizivao sam je ,svom željom iskristalisanom na talasu opijata,koji su me noslili.
I umjesto nje Umjesto Smrti. .Umjesto moje gospodarice,odnekud iz daljine ,glas.Uporan i podrhtavajući.
Ej.momak.
Momak,pa šta Vam je?-glas upozoravajući.
Krenuh prema njemu.
Konobar ,prestravljen.Bulji u mene.
Šta je bilo?-promucah nekako.
Šta mu je?-pokaza na Batu.
Kukavac je udarao u ritmu nekog bezglasnog ritma glavom od šank.Plakao je ,a suze su otavljale,tamne tragove,kada bi pale na površinu,koju konobar ni u snu nije mislio očistiti.
Momci ,ko ste vi.-pogleda me,očekujući razjašnjenje,koje će mu izbrisati osjećaj nelagode i sve većeg straha.
Ma,mi smo na odmaranju...-prelomih nekako odebljalim jezikom,koji kao da nije moj.!@#$ mu materina.
Od čega se odmarate ,tako urađeni?
jebi ga,odmaramo se od rata.-protrtljah.
U jeboga,pa vi ste iz Kasarne?
Ma kakve kasarne,mi smo iz Ludnice.-prosiktah.Dopizdio mi je.Koji mu je moj.Što ne briše čaše,pere šolje.Nego zapo za mene,ko odbačeno štene za prvu budalu koja mu se obrati umilnim tonom.
Uuu,jeboga.-razjapi usta !@#$ konobarska.
Šta je sad?-pokušavao sam ga shvatiti ,razgćući bezbrojne velove zavodljive opijenosti.
Pa vi ne biste smijeli piti ako ste iz...-zastade plašeći se reakcije.
Ma ne sekiraj se pili smo i u gorim trenutcima.-pokušavao sam smiriti jednog civila,koji Rat gleda u filmovima i stripovima.
Ali ja vam ne smijem služiti piće...
Zašto?-nejasnoća osta među nama poput nepotrebnog i nesuvislog pitanja.
Pa vi ste bolesni...-promuca Civil.
Bolesni.Ajde matere ti.Kako bolesni ,pa jel vidiš da smo zdravi ko pravi ljudi.
A on?-pokaza na Batu kojeg sam držao u zagrljaju,dok je kukavac plako i plako.
A on je tužan.
Tužan i lupa tu glavom od šank,ko da nije njegova.-okuražio se Civil.
Ama,slušaj.Pogino mu brat na drugoj liniji odbrane,pa nismo mogli otiči na sahranu,jer smo i mi bili pod vatrom.Čoek je samo tužan...
A?
Pa da.jebi ga.
A ti ?-pogleda me smireno.Mnogo smirenije,negoli prije par trenutaka.
Šta je sa tobom? Otkud ti u ...
U Ludnici?-dovrših mu pitanje.
jebi ga.Sprašili me ovamo nakon obećanja da ću zaklati u pozadini i komandi,koliko mi izgine Baraklija na prvoj liniji dok oni sjede i ...u ale daleko iza Nas.
U jeboga.-zviznu tiho.
I ...ali su nas ...ali su nas i to pošteno.