Stara je kraljica na samrti poklonila svome sinu medaljon, uz ove reči: „Dragi sine, kad ti bude najteže, kada misliš da se sve ruši oko tebe, kada ti se učini da su ti sve lađe potonule, otvori ovaj medaljon… On će ti pomoći lakše prebroditi tu teskobu…”

Kraljica je umrla, godine su prolazile, a mladi je kraljević živeo srećno i spokojno… Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju i nikako nije nailazio taj posebno težak tenutak da bi mogao otvoriti medaljon…

Sve ga je više i više mučilo što piše u njemu, pa ga je zato jednom, u vreme svoje najveće sreće, odlučio ipak otvoriti i videti što piše…

Našao je ove reči: I ovo će proći…