Osvanu jutro, kišno i tamno
u duši mi se jadi lome
misleći na avgustovsko jutro, sramno
i bebe iz jedne kolone.

Gdje li su sada ta stvorenja mala
iz nekadašnje zemlje ponosne
gde li im je noga prohodala
tim našim bebama iz kolone?

Gdje li su im srca Ljubav našla
od Oluja da se sklone
ta naša mala nevinašca
te naše bebe iz kolone?

Po čijim zemljama sada rastu
i nedaju nadi da potone
da će se vratiti očevom hrastu
te naše bebe iz kolone?

Ne brinite za nas, ove prošle ljude
i naše rane bolne
nama je stalo da vama dobro bude
našim bebama iz kolone.

To je sve o čemu mislimo
čak i u zatvor da nas sklone
želimo da se s vama dičimo
s našim bebama iz kolone.

Osvanu jutro, kišno i bez boje
okrenuh se misleći da me neko zove
ali to Krajiška zvona zvone
dozivajući bebe iz kolone.

~Srbo Peuljanac, 10 avgust 2012