A pre svega kojim to špijunima ne odgovara moja verzija?
Pa po meni nismo izgubili boj i samo pogubljenje Muratovo je
'viteškije'
znači

2 : 2

u glavama. Ako su Lazar i Murat egal

prednost je naša jer Jakob sin Muratov ima težu glavu
od Miloša do tad nepoznatog viteza.

Oni otišli kući mi se vratili

oni nisu dolazili puuuuuuuuuuuno godina posle
toga a mi bili tu i tamo))

pa počeli da pišu i uče narod kako smo mi izgubili??? žurim

Moracu da pojasnim to sa macevima jer i meni dok sam pisao falilo je nešto ali ...
Dakle njih dvanestoricu koji se pominju u istoriji u sklopu zavere koja je postojala su zbog lakoce kretanja bili bez oklopa kopalja i i velikih maceva.
Tu opremu imala je garda koja ih je stitila i probijala se postrojena oko njih.

sve si u pravu za Milicu ali ja sam svojim ocima video i bio ispred spomenika zahvalnosti u Austriji srpskoj vojsci sto je zaustavila prodor Turaka i Islama na zapad.


Znaci ZAUSTAVILjeni a oni pobedili?????
Ubijen im car a oni slave pobedu
usput kao pride i Jakob koji je samo sin mrtav (ladan)

Cek malo tu će mo da zastanemo i da pricamo.

Ovi sto su gradili spomenim nisu ja gradili u međuvremenu dok su prvi glasnici na pola boja dojahali i javljali o pobedi Srba pa do njenog stvarnog kraja nego malo kasnije kad se slegla prasina bitke. zar ne?

Ali poenta moje price je i biće na zaveri u kojoj je ucestvovao i Bajazit da bi dosao do prestola.

Kako nepoznati Kobilic da prođe sve -detektore- i provere i dobije minutazu u sred boja da ljubi noge Muratu?
koga to interesuje i ko može da poveruje u to?

Ae

posle prvih sugestija

Kako je Miloš Obilić ubio Murata
(ali stvarno)

U ‘srcu’ čeličnih oklopnika koji su pravili živi štit dvanaestorici odabranih momaka jahao je Miloš. Svi po kratak mač, mali šit i nož za pojasom. Za razliku od zaštićenih pancirima konja garde koja je jahala paralerno sa njihovim golimi ‘vrancima’ jer sem sedla o koje je visio po jedan buzdovan nisu imali drugu opremu i opterećenja.
Odmah posle silovitog sudara stotine kilograma gvožđa dve vojske, kroz oblak od prašine i jezive krike probijao se špic elitne srpske oklopne konjice.
Što nije bilo probodeno na koplje prve linije gardista bilo je sasečeno mačem vitezova iz središnice. Ako nije bilo zgaženo kopitama najkrupnijih konja u Srbiji odabranih za taj odlučujući boj i prvu liniju seklia je četa najboljih boraca u kneževini svojim hrišćanskim mačevima.
-Ostavi ga, drži pravac !
Doviknu Miloš svom čuvaru jer je ovaj krenuo za izbačenim iz sedla Turčinom.
Posluša ga ‘čelični vojnik,’ vrati konja i popuni stroj.
Razbili su i razbežali Turke po sredini fronta pa Miloš dojaha do jednog proplanka da osmotri borbenu liniju . Levo od njega prava klanica kod Vuka a desno Turci u paničnom povlačenju . Ponesen uspehom vri krv i caru Lazara pa on upravo kreće u najveći krkljanac da pomogne svojim ratnicima dotuče poljuljanu Tursku vojsku. Razljutile su ga vojvode koje se nećkaju i otežu sa ulaskom u boj.
Miloš Obilić mora pravo na ona tri zelena šatora u sred osmanskog logora, jer tamo je Murat. To je saznao preksinoć kad su turskim uhodama dali vreću zlatnika blizini Kosova polja. Njih troje sa belom zastavom prešli su neprimećeni od svojih, preko polja razgraničenja u suton na razgovor baš sa njim a ne sa Vukom Brankovićem iako se knez nudio za pregovore kao stariji. Boj ih ne zanima kažu ali dukati da. Uzeće ih pa nastaviti dalje svojim putem. U razgovoru saznaje da je jedan od njih bivši Srbin koji ne želi biti ubijen od svojih niti ubijati svoje.

Ratnici se okupljaju oko Obilića i prave za juriš novi ubojiti klin.
Skoro svi su na okupu. Popravljaju opremu i smiruju uznemirene , znojave konje.
-Braćo Srbi!Pogledajte ona tri šatora. Jašemo tamo skupa i ne zastajemo! Jasnooooooo!
Podiže mač u tom pravcu i sačeka da se ispred njega postroje ‘teškaši’ u pancirima zastrašujućih limenih šlemova držeći ispružena koplja pa dreknu koliko ga grlo nosilo.
-Naaaaapred VITEZOVI MOJI!!
Konj mu se malo prope od snažnog udarca u sapi pa zagalopira za oklopnicima.
Retko se osvrću sa strane, samo grabe napred a usput kog zakače taj se ne diže sa namučene zemlje koja tutnji od napora. Da su se osvrnuli videli bi da su potpuno odsečeni od ostatka srpske vojske, koja stopu po stopu polako pritiska ‘neprijateljsku pešadiju.’ To ih ne interesuje jer oni imaju samo jedan uzvišeni cil, da što pre prođu kroz tursku vojsku čiji su redovi sve ređi i jašu 'kao vihorovi' da stigne do cara Murata.

Više i ne gleda smušene i iznenađene turske pešadince koji očigledno nisu očekivali srpsku konjicu duboko u svojim redovima.

„U kom li je”
Misli se dok udara mačem po nadošlim ali retkim turskim konjanicima . To nije znao ni onaj bivši Srbin koji je nervozno stezao vreću zlatnika, jer navodno sultan menja konačište svake noći. Videli su ga tek ujutru kad su prišli neopaženi najbliže što su mogli uz pomoć Turaka koji su znali gde su skrivene straže. Popeli su se na visoki jablan, kada se po običaju Murat sa ostalim muslimanima moli Alahu i klanja ispred svog šatora. Tad je poverovao u njihovu priču i dogovor je brzo sklopljen. Janičar i dva Turčina preobučeni u srpske trgovce nastavili su dalje sa Miloševom prstenovanom propusnicom. Misli mu prekinu vrisak probodenog Turčina kopljem. Konjanik, stražar pored njega morao je ostaviti ubojito oružije i izvući ogromni mač. Turci kojih i nema previše ispred tri zelena šatora beže i sklanjaju se u stranu dok neobična četa napreduje bez straha i zaustavljanja. Ostalo je nekih stotinkak metara do njih i Miloš više ne čuje i ne vidi ništa osim tog prizora. Ne vidi da mu je odred oklopnika i družina spretnih boraca već prepolovljena.
-Ajdeeeeeeeeeee!
Besno tera konja i braću po zakletvi koji su takođe svi u transu.
Što ih je manje sve se više zbijaju uz svog vođu besno sekući, probadajući i gazeći sve pred sobom jer su se tako zavetovali jedan drugome veče pre toga na večeri kod kneza.
-Napred junaci!
Sokoli svoje neumorne ratnike kao na krilima i na pragu veličanstvene pobede.
Vidi Miloš još svega pedesetak stopa od prve šatre ispred koje poiskakaše korpulentni lični čuvari sultana sa štitovima i kopljima. Prvi red Srba i konja popada i dok su ih Turci sekli Miloš i dva momka ih preskočiše i upadoše ispred zbunjenih glaveština.
Tu je. Sjahaše u skoku.

Mač o sablju , zveket i muklo stenjanje probodene garde.
Murat je ležao kod ulaza u svoje odaje jednom rukom sa brojanicom a drugom sa jataganom. Iskolačio je oči ali se u šoku nije ni pomerio kada mu je Miloš proburazio stomak vadeći nož iz njegove utrobe tek kod grudne kosti kad je oštro sečivo zapelo.
Ostao je trenutak zagledan u smrtno probodenog, prebledelog Murata samo da mu dobro zapamti izraz zabezeknutog i očajnog lica.
-Bežmo !
Daje mu uzde njegovog konja zadihani saborac.
Miloš uzjaha ,držeći nož i uzde jednom rukom pa dohvati buzdovan okačen o sedlo. Mač mu je ostao zaglavljen u grlu jednog od stražara aštit davno uništen. Krenuše u nazad gde je poslednji preostali ranjeni pobratim s mukom odbijao napad tri Turčina od kojih jedan ubrzo pade držeći presećeno grlo. Šiknula krv u mlazu.
-Gde ste vojsko?
Viče na glas ali vide u tom momentu kopljem probodenog svoj ‘pobru’.
Udari na onu dvojicu i za tren je izgledalo da su se on i njegov verni patilac rešili Turaka kad iznenada iz ona dva šatora jurnuše na njih još deset turaka.
Jednome je brkatome rascopao glavu i turban zajedno a drugom, što mu skoči iza leđa postavio je nož u trbuh ali za njih dvojicu već je bilo kasno.
Osetio je malaksalost iako nije ni primetio veliku ranu na preponi.
Dobio je još jedan ubod sabljom pod pazduh.
I sledeći u leđa dok je padao sa konja.
A onda kad je pao sve je bilo bezbolno i usporeno.
Saznanjem da je Murat mrtav osećao je beskrajan mir.
Video je bojno polje pregaženih Turaka ali podalje od njih nemoćne ostatake srpske oklopne konjice kako se zaglavila u močvari bespotrebno jureći za preostalim strelcima protivničke vojske. Njih su rušili sa konja i ubijali Turci pešadinci sa kratkim sabljama i sami desetkovani nastavljali povlačenje.
Smrtno ranjenom prilazi mu je sultanov sin Bajazit sa zahvalnim izrazom lica.
„Sikter!”
Otera janjičara krvavih ruku i ogromne sekire koji se ponizno nudio novom vođi da posle glave cara Lazara, odrubi i Miloševu.
Kleknu do Obilića i postavi mu pod glavu jedan od Muratovih mekih jastuka.
Odjednom mu bi savršeno jasno kako su ‘slučajno’ dobili tajnu iformaciju i zašto su tako lako uspeli da dopru do slabo zaštićenog šatora velikog turskog sultana!
Dišući sa naporom jer mu je krv udarila na usta, video je na proplancima delove brojnije srpske vojske koja je trebala ali nije ušla u boj kako bez žurbe odlaze ne želeći da menjaju ishod krvave bitke bez pravog pobednika. Bajazitovi veziri su nekoliko puta uzastoce podigli barjake ka njima u vis kao dogovoreni znak i uzjahali svoje konje.
Osetio je u turskim ‘izdajnicima’ gnusnu igru spretnog i pohlepnog vlasti Bajazita.
Čuo je veliki metež i video povlačenje Turaka sve sa mrtvim Muratom na nosilima kao izvlačenje sa bojišta manjeg dela izranavljene srpske vojske sa vojvodom Vukom .
Onda je nastao mrak.

Kada je Bajazit udobno zavaljen u sedlu svog dorata zadnji put uputio pogled pozdrava ka Kosovu polju i Milošu, video je njegov ukočen pogled ka nebu.

ajmo ovo sa mačevima da rešimo.

Oko dvanaetorice jasu sasvim drugačije naoružani vojnici koji ih štite.Znači postoje 12+ recimo tridesetak konjanika koji KRČE put.
To su oklopnici sa puno metala i zaštite na sebi.
Oni imaju dugačka koplja i velike mačeve, čak i ogromne konje.
Oni dakle krče put vitezovima.

Vitezovi jašu zaštićeni i u lakom naoružanju bez oklopa da bi bili pokretljivi kao što su i bili kad su preskočili i uskočili ispred Murata.

Dakle mačevi definitivno ne rastu.

O jablanu sam i ja pomislio a Lazarevo pogubljenje ću da izbacim jer je nepotrebno za taj trenutak i zbunjuje očigledno.

'Uhode' su ih upravo provele do „bezbednog” mesta odakle se moglo videti 'klanjanje' jer su deo zavere što Miloš kapira tek na samrti i to sve oja'njava.
Dogled niko ne pominje nego vedro jutro.(vidak danak)
Mogu i večeru da išbacim ali njihov međusobni zavet i rešenost ostavljam jer ih je ona odveda do cilja.

Što vise sugestija i primedbi to će priča biti čvršća i bolja a do Vidovdana će mo videti
„Ko je vjera a ko nevjera”))

Thanks))

Na preporuku Vilojke ipak sam popustio i zamenio dugački za svetlucavi mač!

Inače super je stvar sto smo se nas nekoliko uključili i gore oko pesme MC i romana Vizionara i ovde oko priče sve sa ciljem da bude bolje i lepše!))

clap..clap...clap

A ne kao pre ona beskorisna podyebavanja ljudi koji na sreću više ne dolaze.

mislim da je bolje i razumljivije ovo:

U ‘srcu’ čeličnih gardijskih oklopnika koji su pravili živi štit dvanaestorici odabranih momaka jahao je Miloš. Svi po kratak mač, mali štit i nož za pojasom. Sem sedla o koje je visio po jedan buzdovan njihovi vranci nisu imali drugu opremu i opterećenja.

nego ovo:

U ‘srcu’ čeličnih oklopnika koji su pravili živi štit dvanaestorici odabranih momaka jahao je Miloš. Svi po kratak mač, mali štit i nož za pojasom,za razliku od zaštićenih pancirima konja garde koja je jahala paralerno sa njihovim golim ‘vrancima.’ Sem sedla o koje je visio po jedan buzdovan njihovi konji nisu imali drugu opremu i opterećenja.

?

Hvala ti W na podacima i vremenu.
Močvare nema ali je bio jedan deo mekane zemlje gde su se teški konjanici bili navučeni zaglibili se i postali neupotrebljivi a i lak plen turskim pešacima. Nasao sam to u Osmanskom carstvu davno jednoj staroj opsirnoj trilogiji. Svaki ozbiljan istoričar kad pročita taj deo (uz brojniju SRPSKU vojsku) shvatiće da je priča sinteza istinitih istorijskih dogadjaja,narodnih prepričavanja i zapisivanja ali i zdrave logike da zaokruži ono u događaju što nežnamo i nemamo.pozz i hvala još jednom))

A taj putopisac koji je citiran od nekog Švajcarskog pisca i hroničara je German, Austrijanac mislim što znači neutralna verzija.