zabetonirana
posmatram neku buducnost oko sebe
ne snalazim se bas najbolje
mentalno hodam a ne stizem
Registrujem promene na oglasnim tablama
niko više ne menja sporete i resoa
sad oglasavaju bubrege

Nije ni toliki mrak
kad se malo zamislim
desavaju se valjda gitarijanke
i logorske vatre
ispred pravih logora

Ne bi trebalo da mislim o ratu
već o novom vremenu
zapakovano u flurescentnim bojama
oblikovano u skladu sa potrosnjom

ne moram ni o kapitalizmu da se zamaram
nego o dubokim morskim svodovima
gde plutaju neke već istrebljene zivotinje

kud bas da se setim ugrozenih vrsta
bolje da saljem poglede na ideje
o boljoj meni sutra
boljem svetu sutra
zadrzanom u leprsavoj ideji jednog pocinioca
nekomponovanoj od već komponovanih

šta sad komp?
o papiru i olovki ću da se zalazem
to je samo moje
i ne može biti tudje
bar dok se ne razlije letkama po trotoaru

tudje neću ni da spominjem
cudno šta sve pripada od tudjih ljudi

ljudi?
e sad sam si potpuno
skenjala kompoziciju